Srbija danas obeležava Dan državnosti, a SPC Sretenje

U Srbiji se danas obeležava Dan državnosti – Sretenje, kada je u Kragujevcu 1835. donet prvi srpski Ustav – Sretenjski ustav koji je praktično označio i početak stvaranja samostalne i nezavisne države.

Ujedno, Dan državnosti se obeležava i kao znak sećanja na 15. februar kada je 1804. godine Karađorđe podigao Prvi srpski ustanak i poveo borbu za oslobođenje od Turaka.

Sretenjski ustav proglasio je knez Miloš Obrenović, a njegov tvorac bio je Dimitrije Davidović, Srbin iz Austrije. Ustav je sadržao potrebe društva za autokratijom i emancipacijom, kao i potrebu za razbijanjem feudalnih sistema. Sretenjski ustav jedan je od prvih demoktratskih ustava u Evropi.

Dan državnosti slavio se do nastanka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (1918.), zatim je bio ukinut.  Do 2001. godine u Srbiji se slavio Dan republike 29. novembar, da bi Skupština Srbije 10. jula odlučila da Sretenje bude Dan državnosti.

Sretenje kao crkveni praznik

Pravoslavna crkva i vernici danas slave Sretenje Gospodnje, praznik koji se pada tačno četrdeseti dan od Božića i proslavlja se kao uspomena na dan kada je mali Isus uveden u Jerusalimski hram.

Sretenje Gospodnje je takođe jedan od najsvečanijih događaja i na liturgiji se izgovaraju upravo reči Simeona Bogoprimca kojima se obratio Hristu.

Crkva na ovaj dan ne propisuje običaje, a u narodu se veruje da se susreću zima i leto i da je veoma važno koga ćete prvo sresti toga dana, jer se veruje da će vam cela godina biti takva.