"Nek zakmeči" i ostalo – Može li rima podstaći rađanje?

“Dosta reči, nek zakmeči“ jedan je od slogana koji bi trebalo da podstakne rađanje u Srbiji. Posle žestokih kritika javnosti – slogani ostaju, ali je prilično nejasno hoće li biti korišćeni.

Jelena Ćeriman sa Instituta za filozifiju i društvenu teoriju za B92.net objašnjava da nijedan od pobedničkih slogana ne cilja na složen splet društevnih faktora koji čine glavnu barijeru rađanju dece.

Ministarstvo kulture i Savet za populacionu politiku objavili su prošle nedelje slogane za podsticanje rađanja u Srbiji. Umesto planirana tri, nagrađeno je šest. Odlikuje ih rima, u nekima ima i imperativa, a Ministarstvo smatra opravdanim deo kritika.

Prvo mesto podelili su slogani “Ljubav i beba – prvo što nam treba“ i “Rađaj, ne odgađaj“, na drugom mestu su “Mama – neću sama, tata – hoću brata“ i “Dosta reči, nek zakmeči“, a na trećem “Čuda se ne dešavaju, čuda se rađaju“, kao i “Nek se deca rađaju i lepe stvari događaju“. Za tvorce ovih rima predviđena je nagrada u iznosu od 275.000 dinara.

Ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović, koja je bila u žiriju koji je birao pobedničke slogane, najavila je krajem prošle godine da će 2018. početi da se sprovodi Strategija za podsticanje rađanja. Prema njenim rečima tada, bolja demografska budućnost Srbije je pre svega vezana za stimulisanje i olakšavanje pozicije žene.

Prvi korak ka tome nije prošao kako treba. Slogane mnogi smatraju uvredljivim za žene, te navode da su potpuno promašili temu.

“Istraživanja o mladima i roditeljstvu pokazuju da strukturalni aspekti svakodnevnog života čine osnovu razmatranja odluka o roditeljstvu. Ovde spadaju mogućnosti zaposlenja, količina resursa materijalne i nematerijane prirode koje pojedinci poseduju, kontinuiranost podrške sistema porodicama i pojedincima, na prvom mestu ženama, te s tim u vezi osećaj perspektive i mogućnosti planiranja budućnosti. Ovi slogani upravo potkrepljuju negativna gledišta o ženama, kao i kulturu koja negativno gleda na sve koji se usled niza društvenih ili individualnih činioca odlučuju ili su primorani na odlaganje rađanja ili na nerađanje dece“, navela je Jelena Ćeriman.

Inače, kako je nedavno objavljeno na portalu “Global politiks“, Srbiju, kada je u pitanju broj stanovnika, čekaju sumorne prognoze. Prema objavljenim podacima, do 2050. broj stanovnika u našoj zemlji biće za trećinu manji. Mogu li onda ovakvi slogani da utiču na natalitet?

“Smatram da ovakav tip akcije ne može podstaći rađanje, o čemu uostalom svedoče i reakcije javnosti. Naprotiv, neophodna je sistemska, kontinuirana i integrisana akcija u pravcu snažne podrške porodicama, roditeljima i deci, u pravcu poboljšanja opšteg životnog standarda“, navodi Ćeriman.

U tom smislu, kako kaže, prioritet bi trebalo da predstavlja razvoj humanog kapitala zemlje posmatrano kvalitativno, a ne numerički.

“To bi značilo povećan pristup zdravstvenim i socijalnim ustanovama, ustanovama kulture, mogućnostima obrazovanja i usavršavanja, kao i kvalitetnog provođenja slobodnog vremena, povećanje stopa zaposlenosti, smanjenje nasilja nad ženama i devojčicama, te pre svega promena kulture u kojoj je prirodno da su očevi 'pomažući' roditelji, a da su žene u lošijoj poziciji u poređenju sa muškarcima u braku, porodici, kao i u sferi rada“, dodala je ona.