Nada rudara

Najavljena prodaja „Magnohroma” je šansa za rudare rudnika magnezita „Brezak” koji su ostali bez zarada i radnog staža

[caption id="attachment_72209" align="aligncenter" width="672"] Vrata okna u „Brezaku” deset godina rđaju zakatančena, foto: G. Trifunović[/caption]

Da li će rudari „Brezaka”, rudnika magnezita u Pranjanima, najvećem selu u milanovačkoj opštini, dobiti ponešto od svojih uskraćenih zarada, zavisi i od prodaje kraljevačkog „Magnohroma“ u čijem su sastavu. Raniji kupac, indijski „Mital”, nije ništa učinio da se položaj firme i njenih radnika poboljša, pa je privatizacija raskinuta. Novi pokušaj da se dođe do boljeg vlasnika obaviće se 21. marta.

– Bivši vlasnik nam je ostao dužan mnogo mesečnih plata i mnogo godina neuplaćenog penzijskog staža. U „Brezaku” se eksploatisao magnezijum od 1954. godine. Tu je radilo katkad i do petsto rudara. Mesečne zarade su bile i po hiljadu nemačkih maraka, što se bitno odražavalo na razvoj ovog kraja i životni standard žitelja desetak sela na obroncima Maljena i Suvobora – kaže Radoš Kojović, jedan od bivših rukovodilaca ovog rudnika.

Uprkos tome što je bio jedan od najisplativijih nalazišta magnezita, rudnik je zatvoren 2008. godine. Do pre dve godine, imao je samo jednog zaposlenog – čuvara Radovana Kovačevića, potom je ugašeno i njegovo radno mesto, a da mu za tih sedam godina nije uplaćivan penzioni doprinos.

– Pravdu sam potražio na sudu koji je presudio u moju korist, ali od te presude koristi nema, jer, po svemu sudeći, nema para ni za zaostale neto zarade niti za doprinose PIO. Čekam šta će biti kad se obavi najavljena privatizacija, a čekaju i mnogi drugi koji su ostali bez plata i staža za ostvarivanje prava na penziju. To nam je poslednja nada – ističe Kovačević.

Bivši rudari tvrde da bi ponovo pokretanje proizvodnje magnezita u „Brezaku”, posle deset godine mirovanja, bilo veoma skupo. Sve jame su potopljene, a neke od njih se već i urušavaju. Politika