Posle 22 godine, radnici i poslodavci u Srbiji trebalo bi da dobiju novi zakon o štrajku, kojim se širi krug onih koji neće smeti da obustave rad.

Trenutno je nacrt u fazi javne rasprave. Ključno je to da će se propisom definisati šta je minimalni proces rada koji mora da se ostvari u slučaju štrajka, ali i proširuje se i krug onih koji neće moći da na taj način iskažu nezadovoljstvo.

Trenutno važeći zakon o štrajku donet je 1996. godine i još uvek je na snazi. Kako kaže Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, možda najveća novina novog propisa je obezbeđivanje minimalnih procesa rada.

– Sada želimo da bude uređeno ili zakonom ili kolektivnim ugovorom. To je najveća novina što ćemo morati unapred da znamo koji su to minimalni proces rada koji u slučaju štrajka mora da bude omogućen – naglasio je ministar Zoran Đorđević.

Da je novi zakon o štrajku bio potreban smatra i Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije. Nova rešenja će predstavljati napredak u odnosu na postojeći zakon, a precizno su sagledana i prava i obaveze i poslodavaca i sindikata odnosno radnika. Međutim, primedbi i te kako ima.

– Primedbe se odnose na ograničenje štrajka i njegovu zabranu. Kod ograničenja minimuma procesa rada, kolektivnim ugovorom će se precizirati šta je to. Međutim, postoji član zakona koji kaže da u određenim izuzetnim slučajevima i članu štrajkačkog odbora poslodavac može da odredi da radi. Po nama ne bi smelo da postoji i jedan izuzetak. Štrajkački odbor čini pet ljudi i oni su pokretači i organizatori štrajka po pravilu. Ukoliko vi poslodavcu date mogućnost da jednog iz štrajkačkog odbora „izvuče“, onda se na taj način štrajk razvodnjava. Iz nacrta zakona ne može da se utvrdi ni koliki je taj minimalni deo koji mora da postoji, a to odmah stvara mogućnosti za zloupotrebe – ukazuje Ranka Savić.

Mnogo toga očekuje se od javne rasprave, koja će u maju biti u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Ono što je trenutno stanje je da za sada nema dogovora između poslodavaca i sindikata o svim spornim pitanjima.

Zato je i doneta odluka da se odmah krene u razgovore, kako bi se čula prihvatljiva rešenja, ali i da bi novi zakon o štrajku bio usvojen.

Gde je zapelo?

Ono što je kamen spoticanja, kako saznajemo, je da za sada nema dogovora o pravu poslodavca da privremeno zatvori kompaniju i na taj način spreči gubitak prouzrokovan prekidom rada, a sve dok se ne pronađe rešenje.

Takođe, ono što je sporno jeste i definisanje šta su zanimanja od opšteg interesa. Po nacrtu zakona kao delatnosti od opšteg interesa propisuju se delatnosti u kojoj prekid rada li obim trajanja prekida rada može da ugrozi život, ličnu bezbednost i zdravlje stanovništva ili dela stanovništva.

To su delatnosti u oblasti elektroprivrede, saobraćaja i informisanja (radio i televizija), PTT usluga, komunalne delatnosti, proizvodnja osnovnih prehrambenih proizvoda, zdravstvene i veterinarske zaštite, prosvete, društvene brige o deci i socijalne zaštite.

Ovde je moguć štrajk, ali samo ako se organizuje minimum procesa rada.

Ko ne sme da štrajkuje

Članom 12 zakona propisano je i zabrana štrajka i to profesionalnim pripadnicima Vojske, BIA, u zdravstvenim službama koje pružaju hitnu medicinsku pomoć, u kontroli letenja, pripadnicima specijalne i posebnih jedinica policije i u slučajevima propisanim zakonom o policiji.

– Ovim novim zaknom proširuje se krug onih koji neće smeti da štrajkuju. Ali to nije realno stanje, pa zar radnik u Hitnoj pomoći nema pravo da bude nezadovoljan i da svoje nezadovoljstvo iskaže – pita Ranka Savić.

Vrste štrajka

Po slovu zakona, štrajk će moći biti organizovan kao štrajk kod poslodavca ili organizacinog dela poslodavca, kao granski štrajk, zatim štrajk za teritoriju jedinice teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave i kao generalni štrajk. Takođe postoji i štrajk upozorenja koji može da se organizuje na svim nivoima, i štrajk solidarnosti.

Mora da se najavi

Štrajk u firmi najavljuje se poslodavcu najkasnije tri radna dana pre određenog početka štrajka. Granski štrajk se organizuje pet radnih dana pre određenog za početak štrajka, dok će Vladi to morati da se učini najkasnije 10 radnih dana pre.

Štrajk upozorenja se najavljuje najkasnije 24 sata pre, dok solidarnosti može da nastupi najranije po isteku roka od dva radna dana od stupanja u štrajk za koji se daje dozvola.

Zaposleni koji učestvuje u štrajku ostvaruje prava iz radnog odnosa, osim prava na platu i naknadu troškova na osnovu rada. Sindikatima je sporno i to što u nacrtu stoji da u slučaju nezakonitog organizovanja i učešća u štajku poslodavac ima pravo na naknadu štete, a da jasno nije definisano ko će tu štetu da nadomesti.

Ono što je primetno da će mnogo veću ulogu imati i Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova. Osim što će tražiti rešenje za pomirenje dve strane, ukoliko za tim ima potrebe utvrđivaće i minimum procesa rada, ako ne može drugačije.
Blic

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here