Apoteke su po zakonu dužne da preuzimaju od građana medikamente sa isteklim rokom trajanja, ali većina njih čeka usvajanje pravilnika koji će definisati ko će platiti njihovo uništavanje.

foto: D. Jevremović

Lekovi sa isteklim rokom trajanja, umesto da se sakupljaju u specijalnim kontejnerima u apotekama, najčešće završavaju u kanalizaciji i na deponijama. Po zakonu su i državne i privatne apoteke dužne da prikupljaju medikamente koji više nisu potrebni građanima, ali je mali broj onih koje to poštuju, jer zahvaljujući „rupi” u propisima mogu da se „izvlače” da ne mogu da obavljaju ovaj posao dok se ne usvoji pravilnik o upravljanju farmaceutskim otpadom. Tim pravilnikom biće rešeno ko će platiti uništavanje lekova sa isteklim rokom trajanja operaterima sa kojima apoteke sklapaju ugovore. Za sada, primeri dobre prakse koji svakodnevno uzimaju neupotrebljive lekove od građana i njihovo uništavanje plaćaju sami jesu apotekarske ustanove u Subotici, Novom Sadu, Kruševcu, Trsteniku, Nišu.

– Po zakonu, apoteke su dužne da preuzimaju lekove, što mi i radimo, zatim ih zaposleni razvrstavaju po određenom uputstvu pa ih, kada se sakupi određena količina, preuzima operater koji ih odvozi na uništavanje u inostranstvo. U martu sledeće godine moraćemo još jednu količinu da pošaljemo na uništavanje, a to nije jeftino, jer po kilogramu ovog otpada treba platiti tri evra. A zamislite kada se sakupi nekoliko stotina kilograma lekova. Mnoge apoteke to ne rade, a time krše zakon. Nekima je problem plaćanje, jer se nadaju da će usvajanjem pravilnika uništavanje lekova plaćati zastupnici ili proizvođači, i to onoliko koliko učestvuju u prometu lekova, a neki nemaju gde da ih skladište jer rade u objektima poput špajza – ističe Ivana Milanović, upravnica Apoteke „Zdravlje” Apotekarske ustanove Kruševac.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here