Brojnoj porodici šljiva stvorenih u čačanskom Institutu za voćarstvo pridružile su se dve nove sorte, petra i divna, karakteristične po poznom vremenu sazrevanja.

Petra i divna, dve nove vrste šljive, foto: Agropress

Dok je petra slađa, divna je bujnija, kaže domaćin Milorad Drinčić iz gornjomilanovačkog sela Teočin koji se može pohvaliti da se među prvima u svetu “upoznao” sa najnovijm članicama porodice šljiva čačanskog Instituta za voćarstvo.

„Pre sedam godina su zasađene, odmah su dale rod, bio je osrednji, a prošle godine ih “ubio” mraz. Ove sezone su u punom rodu”, kaže Milorad za Agropres.

„Ono što predstavlja najznačajniju karakteristiku ujedno i najbitniju za sortu divnu je poznije vreme sazrevanja ploda, polovina septembra, što je izuzetno bitno zbog plasmana na tržištu. Ove godine je nešto ranije stigla, kao što je to slučaj sa svim sortama različitih vrsta voćaka”, kaže za Agropres naučni saradnik čačanskog Instituta za voćarstvo Ivana Glišić.

„Ova sorta cveta nekoliko dana posle sorte stenli i sproveden je ogled u kome smo ispitivali stepen samooplodnosti i prvi rezultati su pokazali da je sorta samooplodna i kao takva može se gajiti u monosortnim zasadima. Podaci iz ogleda pokazuju da je finalno zametanje plodova sorti divna u slobodnom oprašivanju, u prirodnim uslovima čak 70 odsto što znači da je isto toliko cvetova zametnuto u plodove.To je pozitivna karakteristika jer pokazuje da sorta ima odličnu rodnost, ali se sa druge strane mora primenjivati intezivnija rezidba kako bi se postigla krupnoća ploda i kvalitet”, dodaje Glišić za Agropress.

U okviru programa oplemenjivanja čiji je osnovni cilj stvaranje novih sorti koje su otporne ili tolerantne na virus šarke šljive, stvorene su ove dve sorte, sorte po majci koje imaju pozno vreme cvetanja.

„Zajednički roditelj, majka divni i petri je američka sorta stenli tolerantna na virus šarke šljive. Divni je otac naša sorta, čačanska rana, dok je petrin otac švedska sorta opal“.

„Petra je stvorena kombinacijom ukrštavanja stenleja i opala i ima poznije vreme zrenja od svojih roditelja, oko 20. septembra. Nakon požegače, nije praktično bilo sorti koje su sazrevale u ovom vremenskom periodu što ovoj sorti daje dodatni značaj jer praktično na rod stiže kada na tržištu nema svežih plodova šljive“, kaže Nebojša Milošević, naučni saradnih Instituta za voćarstvo Čačak.

Ove sezone, plodovi divne i petre završili su u kazanima za pečenje rakije. Naučni saradnici čačanskog Instituta za voćarstvo očekuju da će sestre zaživeti za deset godina u šljivicima Srbije.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here