Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija prestao je da važi pre tri dana, a osnov za isplatu prinadležnosti za oktobar 2018. godine činiće penzija isplaćena u oktobru 2014. godine, plus usklađivanje s važećim propisima. Za one koji penziju nisu primali u oktobru 2014, kada je umanjena 22 i 25 odsto, već posle toga, osnov za isplatu prinadležnosti u novembru 2018. godine i njeno dalje usklađivanje činiće prva pripadajuća penzija usklađena prema važećim propisima.

foto: Promo

Buduća uvećanja uz penziju i isplate jednokratne pomoći, koju predviđa novi penzijski zakon, osnov su za dalje unapređenje socijalnog položaja ugroženijih penzionera, a očuvanje adekvatnog nivoa penzija jedan je od osnovnih ciljeva penzijskog sistema, stoji u tekstu novousvojenog zakona.

Za sprovođenje ovog zakona sredstva su obezbeđena finansijskim planom PIO fonda i to za ovu godinu u iznosu od oko 615,5 milijardi dinara, odnosno 638,7 za 2019. godinu.

Na pitanje šta zapravo čeka penzionere od naredne godine, s obzirom na to da primanja neće pratiti rast inflacije i BDP-a, Milan Nenadić, predsednik Saveza penzionera Vojvodine i potpredsednik Saveza penzionera Srbije, tvrdi da penzioneri nemaju razloga za brigu jer penzijski sistem neće biti narušen, a 1,7 miliona najstarijih u Srbiji, primaće penzije koje su po zakonu zaradili.

– Novi predlog usklađivanja penzija, koji će zavisti od budžetskih prilika, znači veće penzije od onih koje bi primali da su penzije nastavile da prate rast inflacija, kako je to bilo do sada – kaže on.

Na konstataciju da penzionerima nije pravo ni to što oktobarsko usklađivanje nije linearno, on objašnjava, da će se o procentu uvećanja penzija za narednu godinu razgovarati kada ne dnevni red dođe rasprava o budžetu, znači u novembru i decembru.

– Očekujemo da će povećanje od nove godine biti u jedinstvenom procentu za sve penzionere, a dobro je i što je novim zakonom o PIO, vlada predvidela i posebna povećanja za penzionere s primanjima do 34.000 dinara, a takvih je skoro milion – kaže Nenadić.

– Naime, članom 207 ovog zakona predviđa se da se u uslovima postojanja fiskalnog prostora korisnicima starosne, prevremene starosne, invalidske i porodične penzije mogu dodatno povećati primanja. Isplata tog novčanog iznosa i uvećanje koje će ići uz penziju zavisiće od ekonomskih kretanja i finansijskog stanja u budžetu. S tim, što sredstva za ove namene ne mogu biti viša od 0,3 odsto BDP na godišnjem nivou – ističe naš sagovornik.

Na ovaj način će se izaći u susret najsiromašnijima, a pri tome će se taj novac obezbeđivati iz republičkog budžeta i prebacivati PIO fondu, dakle, ni na taj način neće biti narušena stabilnost penzijskog sistema – kaže Nenadić.

Ono na čemu bi u narednom periodu vlada posebno trebalo da poradi jeste kako da vrati 700 do 800 miliona evra duga na ime umanjenih penzija u protekle četiri godine, a da se pri tome izbegnu dugi sudski procesi kako kod domaćih tako i kod stranih sudova.

On kaže da vlada u dogledno vreme treba da izađe s konkretnim predlogom kako da se u periodu od pet-šest godina vrati ovaj novac s pristojnom kamatom svima kojima je penzijama bila umanjena. Taj novac mora jednom da se vrati jer je već mnogo penzionera podnelo žalbu za obeštećenje, a ukoliko država ne bi našla način da te pare vrati, moglo bi da joj se vrati kao bumerang.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here