Neke firme stvorile dobre uslove za lečenje zaposlenih, dok većina obezbeđuje samo zdravstvenu knjižicu.

KORIŠĆENjE apartmana u porodilištima, usluge državnih i privatnih klinika svuda u zemlji tokom 24 sata i pokriće od 100.000 evra za lečenje članova najuže porodice samo su neki od načina na koje pojedine uspešne svetske firme u Srbiji brinu o zdravlju svojih zaposlenih.

Međutim, u većini domaćih preduzeća, bilo privatnih ili državnih, ovakva situacija je prava privilegija i retkost, pa je briga o zdravlju zaposlenih svedena na overenu zdravstvenu knjižicu i pravo na bolovanje, kažu, za “Novosti”, zaposleni u Institutu za medicinu rada Srbije.

– Problem nedovoljne brige o zdravlju zaposlenih u Srbiji započet je ukidanjem fabričkih ambulanti, u kojima je poslodavac u direktnom razgovoru mogao da se informiše o zdravstvenom stanju zaposlenih, da dobije realnu sliku težine bolesti ili povrede i da, na osnovu toga, planira poslovanje svojih kadrova – kaže prof. dr Aleksandar Milovanović, direktor Instituta za medicinu rada.

On tvrdi da kada su službe medicine rada vodile računa o prijavljivanju povreda na radu nije postojala ni teoretska šansa da se one prikriju u korist poslodavca, što je danas uzelo maha:

– Današnji vlasnici firmi izbegavaju da prijave radnike koji pate od bolesti uzrokovanih poslom kako ne bi plaćali odštetu.

– Jedan od najvećih poslodavaca u Srbiji, sa više od 30.000 zaposlenih radnika, jeste Javno preduzeće “Elektroprivreda Srbije”, gde je briga o zdravlju zaposlenih veća od one koja je zakonom zagarantovana i koja postoji u većini državnih preduzeća – kaže, za “Novosti”, Jelena Dančević, direktor Sektora za upravljanje ljudskim resursima u EPS. – Sindikat ima mogućnost da iz sredstava Fonda solidarnosti odobri pomoć nekome od zaposlenih koji ima zdravstvenih problema.

Organizuju se i periodični pregledi, u zavisnosti od radnog mesta, kako bi se utvrdilo da li zaposleni ispunjava zdravstvene uslove za rad.

“Japan tobako internešenal” (JTI) ima 300 zaposlenih u Beogradu i Senti i jedan je od osnivača Kluba dobre prakse, gde se razmenjuju iskustva o bezbednosti i zdravlju zaposlenih sa Medicinom rada, Inspektoratom zaštite na radu i predstavnicima lokalnih kompanija.

– To je prilika da se predstavnici manjih kompanija uključe u rad i razmenu iskustava. Na taj način mogu da uče od velikih kompanija o prevenciji i zdravstvenoj zaštiti – kaže, za “Novosti”, Zoran Kosijera, menadžer za ljudske resurse u kompaniji JTI u Srbiji.

U ovoj firmi u svako doba dana i noći zaposlenima su dostupne zdravstvene usluge stomatologa, oftalmologa, kardiologa i drugih specijalista u privatnim klinikama o trošku kompanije. Osim toga, lečenje je omogućeno i u svim državnim ustanovama. To važi i za najbliže članove njihovih porodica, dok je pokriće od 100.000 evra dovoljno za troškove većine operacija, intervencija i porođaja, čak i u privatnim klinikama.

– U slučaju bolovanja od 15 dana, zaposlenima se isplaćuje 100 odsto zarade. Kada se radi o najtežim bolestima, poput kancera, kompanija isplaćuje celokupnu zaradu i dodatnu pomoć koja je potrebna za terapiju, sve dok bolest traje – nabraja Zoran Kosijera zdravstvene beneficije.

Dok su radnici koji uspeju da se domognu ovakvih preduzeća u prednosti, naročito u odnosu na veliki broj onih koji rade na crno i nemaju ni zdravstvenu knjižicu, izmene zakona trebalo bi da donesu promene i strožu zakonsku regulativu u svim preduzećima po pitanju zdravstvene zaštite.

– U narednom periodu potrebno je uvođenje elemenata koji utiču na stvaranje bezbednih i zdravih radnih uslova, kao što su prevencija, aktivno uključivanje Službe medicine rada i uvođenje principa odgovornosti organizatora radova – potvrdili su, za “Novosti”, u Medicini rada.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here