U organizaciji Gradske biblioteke u Čačku, u Klubu Doma kulture u utorak 30. oktobra, održana je tribina o verbalnom nasilju „Ne prljaj jezik!”. O ovom problemu, koji je vrlo zastupljen u savremenom društvu, naročito među mladima, iz ugla struke govorili su spec. medicinske psihologije i psihoterapeut Jasmina Kandić Šipetić i profesor filozofije i medicinske etike Nataša Vasiljević. Sa njima je razgovor vodila bibliotekar Biljana Raičić, a tribinu su svojim učešćem i angažovanjem posebno obogatili maturanti čačanske Gimnazije.

Kolika je jačina reči i izgovorenog na početku programa poetično je dočarao maturant Filip Todorović, koji je kazivao pesmu „Jezik je oštar, reč je samo poštar”, čiji je autor, takođe, učenica Gimnazije Sara Petković.

Verbalno nasilje je nešto čemu bi trebalo ozbiljno pristupiti i prepoznati šta sve tu spada. Ovaj vid nasilja je u osnovi svakog drugog nasilja: emocionalnog odnosno psihičkog, socijalnog, seksualnog…

„Pretnja i ucena od strane osoba koje imaju veći ekonomski, društveni uticaj ili viši položaj u odnosu na druge kao i emotivno uslovljavanje predstavljaju vidove verbalnog nasilja. Ono može biti prikriveno za okolinu, ali za lice koje je žrtva znaci takvog nasilja vrlo su jasni, upečatljivi, utiču na samopouzdanje i razvoj ličnosti, a posebno kada su adolescenti u pitanju”, između ostalog je kazala psihotarapeut Jasmina Kandić Šipetić.

Škola je mesto gde se mnogi prvi put susreću sa verbalnim nasiljem i učenici su slikovito, pomoću prezentacije prikazali oblike verbalnog zlostavljanja i njihove nivoe. Kod emocinalnog nasilja prvi nivo ponašanja obuhvata ismejavanje, omalovažavanje, vređanje, etiketiranje, nazivanje pogrdnim imenima, imitiranje, „prozivanje”, drugi nivo karakterišu ucenjivanje, pretnja i manipulisanje, dok treći nivo čine zastrašivanje, ukljičivanje u sekte.

Kada je reč o socijalnom nasilju u prvom nivou uočava se odbacivanje, podsmevanje, širenje glasina, drugi stepen ovakvog opštenja obuhvata spletkarenje i manipulisanje, dok se u okviru trećeg nivoa uočavaju pretnje, rasne podele i ekstremni nacionalizam. U savremenom društvu, u dobu adolescencije, sve više je zastupljeno verbalno nasilje koje uključuje seksualno uznemiravanje i ono se ogleda u dobacivanju, psovanju, širenju intimnih priča, upućivanju lascivnih komentara, zavođenju od strane starijih osoba, podvođenju i iznuđivanju.

„Ukoliko se uoče neki od vidova opštenja ili uznemiravanja koji obuhvata prvi nivo, nastavnik ili razredni starešina bi trebalo da pokuša da pristupi problemu u okviru savetodavno-vaspitnog rada sa učenicima, ako nasilje obuhvata i drugi nivo nastavnik bi trebalo da uključi i Tim za zaštitu učenika od nasilja, a ako su oblici nasilja iz trećeg nivoa prisutni onda je obavezno uključivanje i drugih institucija, odnosno aktiviranje spoljašnje zaštite mreže (Školska uprava, Prosvetna inspekcija, Zdravstveni centar, Policijska uprava)”, kazala je profesor filozofije i medicinske etike Nataša Vasiljević ukazujući i na konkretne primere iz prakse.

Učenici čačanske Gimanzije su sproveli i anketu među vršnjacima o zastupljenosti verbalnog nasilja i prema podacima koje su dobili uočeno je da devojčice češće trpe ovakav vid zlostavljanja.

Maturanti odeljenja 45 i 47 čačanske Gimanzije su na osnovu primera koje su čuli snimili kratak film o verbalnom nasilju, o učenici koja nije prihvaćena u jednoj školi, a potom ni u drugoj, zbog socijalnih razlika u odnosu na svoje vršnjake, sa porukom da se od problema ne može bežati, već da bi trebalo naći način da se on prebrodi.

Pred kraj tribine publika je imala priliku da postavi pitanja, a neki od zaključaka učesnika su: da bi trebalo raditi na prevenciji i da osoba koja trpi nasilje bi valjalo da se zaštiti tako što će pokušati da ne reaguje emotivno, da uspostavi granice u komunikaciji, da ne vraća istom merom i da slobodno potraži pomoć, s obzirom na to da su posledice dugoročne i da imaju snažan uticaj na razvoj čoveka u različitim sferama života. Iako su zakonski okviri u RS jasno definisani i predviđaju oštre kazne i za verbalno nasilje, odnosno da je nulta tolerancija na svaku vrstu zlostavljanja, ipak bi, pre svega, trebalo raditi na prevenciji, odnosno traženju korena problema, valjalo bi što više razgovorati, organizovati tribine i debate u užoj i široj društvenoj zajednici. Da postoji interesovanje za ovakve teme, pokazali su i stručni saradnici, i nastavnici, i učenici kao i svi posetioci koji su ispunili Klub Doma kulture. Svako drugo nasilje se rađa iz verbalnog, stoga je naziv, druge po redu, tribine „Ne prljaj jezik!” jasan.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here