Pretraga vesti

Simptomi slični kovidu, ali je u pitanju druga takođe teška zarazna bolest: Mišja groznica ponovo potvrđena u Ivanjici, neki su jedva izvuki živu glavu

post-title


Ivanjica - Mladiću koji je sa simptomima sličnim kovid infekiji otišao na pregled u ivanjički dom zdravlja umesto korona virusa konstatovana je mišja groznica.
Simptomi su gotovo isti, temperatura, malaksalost i umor, a mladić je trenutno na bolničkom lečenju.

 


U Moravičkom okrugu svake godine zabeleži se desetak pojedinačnih slučajeva obolelih od mišje groznice i leptospiroze.

 


Ove zarazne bolesti mogu biti i smrtonosne, ukoliko se sa lečenjem ne počne na vreme. Jedna od onih koja je jedva izvukla živu glavu je i Milena Đoković koja je od potpuno zdrave žene jdošla u situaciju da joj život visi o konc, a šta je to leptospiroza saznala je na najteži način.

 


„. Prvi simptom je bila jeza, onda je krenula temperatura, mučnina i povraćanje. Mnogo jake bolove sam imala”, priseća se Milena dodajući da su posle nekoliko dana od prvih simptoma počeli da joj otkazuju bubrezi.
„Gledam svoje telo i vidim kako ono raste, zbog posledice gomilanja tečnosti u mom organizmu i zahvaljujući lekarima na VMA, sestrama, profesorima ja sam preživela. To je bila danonoćna bitka za život i ne bih poželela nikome da doživi ono što sam ja”, istakla je Milena.

 


Prema rečima v.d. direktora ZZJZ Čačak dr Aksentija Tošića period inkubacije traje od 10 do 40 dana, a izvor infekcije može biti zemlja, blato ili kontaminirana voda i vazduh.

 


„Mokraća koju izlučuju životinje sadrži taj virus koji se razliva i onda osobe koje imaju neke ogrebotine rukama ili nogama, a ne zaštite tu ranu dozvoljavaju da taj infektivni agens uđe direktno u njihovu krv i tako dolazi do obolevanja”, rekao je Tošić.

 


Virusi i bakterije za leptospirozu i mišiju groznicu mogu se pokupiti u prirodi, najčešće na seoskom području gde ima dosta stoke i poljskih miševa. Čovek se inficira kada dođe u kontakt sa izlučevinama zaraženih jedinki. Oni koji su najugroženiji i podložni ovim infekcijama su ljudi čiji su poslovi vezani za prirodu a to su šumari, berači šumskog voća, veterinari i poljoprivrednici.

Komentari
Vest nema komentara.
Budite prvi koji će komentarisati ovu vest!

Ostavite komentar