Vlada Srbije postigla je dogovor sa predstavnicima Udruženja frilensera i Udruženja radnika na internetu u vezi sa načinom plaćanja poreskih obaveza predstavnika ove industrije.
Vlada je prihvatila predlog udruženja da se normirani troškovi povećaju sa postojećih 43% na 50%, navedeno je na sajtu Vlade.
Na sastanku je dogovoreno da se radnicima na internetu, odnosno frilenserima, omogući upisivanje radnog staža srazmerno uplaćenom delu obaveza.
Rok za usvajanje svih zakonskih propisa, koji će definisati budući status radnika na internetu, pomeren je na 1. januar 2022. godine, do kada će važiti do sada dogovoreni uslovi.
Takođe, dogovoreno je da će, uz Udruženje radnika na internetu, i Udruženje frilensera odrediti svoje predstavnike koji će učestvovati u radnoj grupi koja ima zadatak da izradi predloge novih zakonskih rešenja.
Imajući u vidu to da je Vlada Srbije preuzela obavezu da sve stavke dogovorene na ovom sastanku budu ispunjene, stekli su se uslovi za prestanak protesta frilensera, zaključuje se.
Predsednik Udruženja radnika na internetu (frilenseri) u Srbiji Miran Pogačar rekao je da poslednjim dogovorom sa Vladom Srbije oko načina oporezivanja njihovih prihoda nisu sasvim zadovoljni, jer su tražili otpis dugova za period od 2015. godine do oktobra 2020. godine, ali da su uspeli da u većoj meri smanje poresko opterećenje.
On je za Betu rekao da je pre početka pregovora sa Vladom Srbije, a posle više protesta tih radnika, u januaru ove godine njihovo poresko opterećenje, koje je Poreska uprava obračunala iznosilo oko 80% prihoda.
- Postignut je dogovor da neoporezivi deo mesečnih prihoda iznosi 570 EUR, što je oko 67.000 dinara, da se normirani, neoporezivi troškovi podignu sa 43% na 50% i da se na ostatak prihoda primenjuje ukupna poreska stopa od oko 56% -rekao je Pogačar.
Dodao je da će se ostatak duga za prethodnih oko šest godina otplaćivati do 1. januara 2022. godine u mesečnim ratama i da će im biti priznat radni staž.
Novi dogovor je, kako je rekao, iznenada postignut juče popodne na poziv predstavnika Vlade Srbije.
Inovirani predlog modela oporezivanja bi, prema njegovim rečima, trebalo da se amandmanima unese u Predlog zakona izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana koji je ušao u proceduru usvajanja u Skupštini Srbije.
Predlog izmena Zakona o porezu na dohodak koji je poslat u Skupštinu predviđa da neoporezivi iznos za prethodnih pet godina od 2015. godine iznosi mesečno 32.000 dinara (oko 270 EUR), a da se normirani troškovi koji su iznosili 20% podignu na 43%, što je trebalo da važi do 1. oktobra ove godine, a da se posle toga neoporezivi iznos smanji na 18.300 dinara.
Dogovorom o korekciji Predloga izmena Zakona o porezu na dohodak građana predviđeno je i da taj zakon važi, kako je rekao Pogačar, do 1. januara 2022. godine, a da za izradu konačnog modela oporezivanja trebalo bi da se napravi radna grupa u kojoj bi bili i frilenseri.
Pogačar je rekao da je teško proceniti kolika su u proseku bila primanja frilensera, kojih je po procenama oko 100.000 i da će se to znati posle poreske kontrole.
Spor oko oporezivanja radnika na internetu počeo je u oktobru prošle godine kada su službenici Poreske uprave krenuli u kontrolu i doneli rešenja sa, kako su frilenseri tvrdili, astronomskim poreskim dugom za poslednjih pet godina, a od 2015. godine.
Frilenseri su tvrdili da su više puta pitali poreznike koliko treba da plate porez, ali da im je rečeno da za tu delatnost u zakonu nije predviđen model oporezivanja dok poreski stručnjaci tvrde da su frilenseri spadali u grupu građana kojima se oporezuju "svi drugi prihodi" na koje je porez duplo veći nego na plate zaposlenih.
Stopa poreza na "sve druge prihode" iznosi 20%, doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje 25,5%, a za zdravstveno osiguranje je 10,4%, ukupno oko 56%.
Pogačar je rekao da je teško proceniti koliki su bili prosečni prihodi frilensera dok se ne završi poreska kontrola jer jer izdato samo oko 100 rešenja i poslat poziv za još 1.000 kontrola.
- Postupak kontrole teče tako što poreski službenici frilenserima pošalju poziv, a zatim dođu u kontrolu deviznih računa na koje može da se sliva i novac i po drugim osnovama, na primer od rodjaka, a u postupku treba dokazivati poreklo - rekao je Pogačar.
eKapija/Beta
Komentari
Budite prvi koji će komentarisati ovu vest!
Ostavite komentar