Foto: Mediaportal
Cene hrane padaju od marta prošle godine, ali samo u izveštajima Organizacije za hranu Ujedinjenih nacija (FAO) i bilansima svetskih berzi primarnih poljoprivrednih proizvoda. Nameće se pitanje zašto pojeftinjenje sirovina ne utiče na nižu cenu prehrambenih proizvoda.
Cene hrane padaju svuda osim na policama i tezgama. To što bilansi FAO pokazuju da žitarice i uljarice pojeftinjuju od marta prošle godine, nema nikakav značaj da novčanike. Svakog dana sve više ih prazne poskupljenja namirnica.
Pripremila Marija Miladinović LisovGrađani se pritaju kalo ke moguće da je luk iz domaćeg uzgoja skuplji do uvoznog limuna.
Pijačni prodavci poskupljenja objašnjavaju rastom cena goriva koji uslovljava i poskupljenja bazičnih žitarica kao što su pšenica i kukuruz što lančano dovodi do rasta cena voća i povrća.
U Lidlu kažu da su na poskupljenje voća i povrća u Srbiji uticale loše vremenske prilike u Španiji, odakle se u ovo doba uvozi najveći deo robe. Nadaju se da će u aprilu, kada stignu domaći plodovi, doći i do pojeftinjenja. Deleze ističe da su krompir i luk poskupeli zbog suše, a šampinjoni zbog veće cene energenata. Napominju i to da je kupus pojeftinio.
Agroekonomista Milan Prostran smatra da nema više prostora za povećanje cena hrane. Treba imati u vidu da su i prerađivači a posebno trgovci u svoju cenu poljoprivrednih a pre svega prehrambenih proizvoda anticipirali, odnosno ugradili deo inflacije unapred, dodaje Prostran.
Ukazuje na to da su istovremeno pokušali da kroz više cene pokriju deo izgubljenog dohotka za one proizvode za koje je država držala pod režimom čitave godine.
Veća konkurencija kao čuvar životnog standarda
Ograničene cene osnovnih životnih namirnica, brašna, ulja i šećera, trebalo bi da sačuvaju životni standard građana. Udruženja potrošača kažu da standard najbolje čuva veća konkurencija.Prvi razlog je u suštini nedostatak konkurencije. Kad imamo situaciju da većinu snabdevanja hranom na tržištu glavnog grada kontrolišu prektično dve korporacije, zašto bi se one takmičile da spuštaju cenu i da same sebi spuštaju profit. Drugi aspekt je neelastičnost i nemogućnost nas kao potrošača da ne kupujemo hranu, prosto to je nešto to ne možemo da ne kupujemo, naglašava Nenad Bumbić iz "Potrošačkog savetnika“.Pijaca ili market, to je dilema koju ima sve više potrošača. U nabavku se ide na više mesta a akcijske ponude se prate više nego vremenska prognoza. Čini se da baba marta ima manje promenljivu ćud od cena hrane.
RTS
Komentari
Budite prvi koji će komentarisati ovu vest!
Ostavite komentar