Delo Olge Jevrić konačno u zasluženom ambijentu: Gradski bedem bogatiji za skulputuru „Raspon u tenziji”

Čačak- Na Gradskom bedemu pored Zapadne Morave, naposredno pored Mosta Mladosti („pešački most”), danas je u okviru projekta „Prestonica kulture Srbije - Čačak 2023 - Čačanska rodna”, otkrivena monumentalna skulptura Olge Jevrić, pod nazivom „Raspon u tenziji.

Profesor dr Ješa Denegri je rekao da je otkrivanje ovako monumetnalne skulpture ustvari način da se naša sredina i kultura zahvali i oduži Olgi Jevrić i izrazio svoje žaljenje što i ona sama nije doživela današnji dan.

U momentima iskčekivanja; Foto: GZS

„Pre svega pohvale i zahvale svima koji su učestvovali u ovom poduhvatu na bilo koji način, ko je inicirao, ko je izveo, gradu Čačku, tako da je ovo veliki dogadjaj. treba reći da Olga Jevrić, svi znamo njen značaj za našu istoriju umetnosti i kulturu,nije imala zadovoljstvo da za svog života realizuje svoj eskulpture i svoje skulptorske ideje u formatima u kakvim je ona to zamišljala. To je ono u ono vreme bilo teško, gotovo neizvodivo. Tako je ona često znala da kaže da će se njen opus završiti u dimenzijama njene šake. To je jedna izjava koja interesantno zvuči ali je i istinita. Prema tome je ovaj današnji dogajaj velik ne samo za Čačak već za celokupnu srpsku kulturu i srpsku istoriju umetnosti. Olga Jevrić je dobila priliku da u dimenzijama jednog urbanog prostora vidi realizaciju jedne od svojih skulptura”, kazao je dr Denegri.

Gradski bedem bogatiji za monumentalnu skulpturu; Foto: GZS

„Olga je bila ubedjena da je njena skulptura, premda je ona apstraktna, reklo bi se mimo neposrednih referencija, da je mogla da nastane jedino u sredini u kojo je ona delovala, i po svom vaspitanju i po svojim simboličkim idejama. Tako da svaka od njenih skulptura inkarnira neke od njenih vidjenja, ne samo nekih od njenih usko skulptorskih problema nego i nekih duhovnih značenja koja su za nju lično bila važna, koje je ona smatrala da su duboko integrisana u njene oblike koliko god oni bili apstraktni i nosili te nazive kao što izmedju ostalih nosi i ova skulptura. Ona nije davala konkretne nazive, figurativne, literarne nego uglavnom tehničke koji se odnose na sklulptorske probleme. Ali je sa druge strane ona bila sigurna i ubedjena da se u svakom od tih oblika krije jedna simbolička naznaka koja je njoj itekako značila, koja je nju motivisala. Tako i ova skulptura u tom rasponu sigurno da ima jedno konkretno i odrejdno mesto”, zaključio je profesor dr Ješa Denegri.

„Olga je više od šest i po decenija svoje skulpture gradila ne po meri šake već po meri otvorenog, javnog prostora ali nažalost nije uspela da dodje do njih. Mi smo pre više od 20 godina razgovarali o tome, u medjuvremenu, ja sam imao dobre odnose sa galerijom u Čačku, u to vreme sam bio i selektor memorijala i tada sam predložio da se udje u jedan ovakav, zamašan posao. tadašnja direktorka Milisa pteronijević je rado prihvatila tu ideju i mi smo tada krenuli sa radom na realizaciji ovog projekta. Medjutim, u medjuvremenu se dogovodilo nešto što je ipak zaustavilo rad i to je nebrojeni put da se delo Olge Jevrić zaustavi u procesu podizanja formata. Od tog trenutka prošlo je 15 godina, Ogla Jevrić je ipak gajila nadu i meni je lično saopštila da ona veruje da ću ja to ipak uspeti. Tako se i desilo. Došla je situacija da je Čačak postao prestonica kulture Srbije, došla je situacija da se i finansije drugačije odvijaju, tako da smo uspeli da ovaj značajan projekat, koji je značajan i u tom pogledu što se odužujemo i kao zemlja Olgi Jevrić koja nije umetnik lokalnog, srpskog karaktera već zaista svetskog kalibra, vajar koji je ušao u antologije svetske umetnosti. Da s njoj na taj način odužimo što ćemo baš ovde u Čačku, a ona je to želela da se dogodi ovde, imati priliku da ugledamo njen rad u punom formatu”, kazao je Ljubiša Simović, autor projekta postavljanja skultpure.

Gradski bedem bogatiji za monumentalnu skulpturu; Foto: GZS

Umetnički savetnik Galerije „Nadežda Petrović” i kustos projekta, Julka Marinković značaj psotavljanja ovako monumentalnog projekta vidi pre svega u pružanju prilike najmladjim naraštajima grada na Moravi da odrastaju uz i sa umetnošću.

„Svako monumentalno delo kada se izvede u prostoru predstavlja dogadjaj za sebe i njegov je značaj što će mladi sugradjani, deca Čačka odrastati uz delo koje predstavlja izraz harmonije i sklada. Upravo ono što mladi Atinjani imaju svakoga dana kada gledaju obrise Akropolja ili mladi Njujorčani kada gledaju skuplture Henrija Mura ili Žana Arpa ili recimo Parižani kada se igraju sa rodenovim skultpurama. Od dana mladi Čačani, imaće priliku da dodirujući skulpturu i gledajući skulpturu odrastaju uz umetnost”, rekla je Julka Marinković.

GZS