Nacionalni tim za preporod sela Srbije pozvao je povratnike iz inostranstva i druge zainteresovane građane da ulože svoj novac u mini-pivaru i proizvodnju zanatskog piva što je ulaganje koje se može isplatiti za pet godina, navodi se u saopštenju tog tela.
Preporučeno je i da konkurišu za podsticajna sredstva u okviru programa "500 zadruga u 500 sela", i ponuđeno da za sve zainteresovane organizovaju posete mini-pivarama uz stručna predavanja o tehnologiji proizvodnje i prednostima udruživanja.
Ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić iz ovog Tima posle konsultacija s profesorom Janom Kižgecijem i predsednikom Udruženja malih i nezavisnih pivara Srbije Dejanom Smiljanićem poručili su da proizvodnja zanatskog piva u mini pivarama može da bude isplativ posao.
U Srbiji je trenutno ima oko 40 registrovanih zanatskih pivara, od kojih je 10 u Beogradu gde je i potražnja takvog piva velika.
Instalisani kapaciteti svih pivara u Srbiji su oko 12 miliona hektolitara, a godišnja proizvodnja nekoliko godina unazad je oko pet miliona hektolitara piva u čemu zanatska piva učestvuju sa manje od jednog procenta.
Kako se navodi u saopštenju, ministar Krkobabić ističe potrebu da se Srbija u finalnoj proizvodnji ubuduće više bazira na domaćim sirovinama.
- Moramo znatno da povećamo proizvodnju neopravdano zapostavljenog domaćeg hmelja, koji po svojim osobenim svojstvima sa našeg geografskog područja, može da bude upečatljiv sastojak domaćeg zanatskog piva - izjavio je on.
Dodao je da je proizvodnja zanatskog piva kako u urbanim sredinama ali i u okviru poljoprivrednih gazdinstava nezaobilazan deo ukupne turističke ponude, a posebno seoskog turizma.
Član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije profesor Kižgeci koji je stručnjak za hmelj ocenio je da u Srbiji ima dovoljno sirovina za proizvodnju zanatskog piva.
- Pivskog ječma, od koga se proizvodi pivski slad, zatim hmelja, koji daje gorčinu i koji je obavezan sastojak u proizvodnji zanatskog piva, u Srbiji ima dovoljno, a hmelj bismo mogli da proizvodimo i za izvoz - izjavio je on i dodao da domaći hmelj može da bude konkurenstan američkim i nemačkim sortama.
Predsednik Udruženja malih nezavisnih pivara Srbije Smiljanić, suvlasnik pivare Blek Turtl naveo je da posle Beograda, mini-pivara najviše ima u Novom Sadu i Pančevu.
- Kapacitet se kreće od 100 do 2.000 litara po jednom kuvanju, a najznačajnija razlika zanatskog od standardnog piva je što se za zanatsko pivo koriste sirovine u izvornom obliku, a fermentacija, odležavanje se rade na tradicionalan način - objasnio je on.
Predložio je da država pomogne tako što će omogućiti ravnopravnu prodaju zanatskog piva sa ekskluzivnim prodavcima - proizvođačima.
Ulaganje u mini-pivaru može da iznosi od nekoliko hiljada do nekoliko stotina hiljada evra, a Branko Popović iz somborske pivare Ravangrad predlaže za manje domaćinstvo ili salaš proizvodnju piva u mini pivari kapaciteta 250 litara a vraćanje uloženog novca može da se očekuje za oko pet godina.
U 2018. godini Srbija je izvezla 1,3 miliona hektolitara piva u vrednosti 43,3 mil EUR, dok je uvozeno 343.968 hektolitara što je 14,2 mil EUR.
Pivo izvozimo oko 42% u BiH, sledi 23 procenta izvoza u Bugarsku, pa izvoz u Crnu Goru, Mađarsku, i Hrvatsku, dok najviše uvozimo iz Slovenije.
Grupacija proizvođača piva u Republici Srbiji godinama insistira na smanjenju fiskalnih nameta, jer od ukupne cene piva više od 35% pripada akcizi, što je najviše u regionu.
Komentari
Budite prvi koji će komentarisati ovu vest!
Ostavite komentar