Puše se lampeci u selima širom Šumadije, višak šljiva otišao u veselu mašinu: Mileta već godinama pravi ljutu rakiju, a ovo umeće je porodična tradicija

Šljive u ove godine dobro rodile, a ono što nije otišlo u prodaju po starom, dobrom običaju završiće u kazanima za rakiju. Umeće pravljenja ljute kapljice u Šumadiji se decenijama prenosi sa kolena na koleno, a dok je sa ocem i dedom kao dečak pekao rakiju, veoma dobro ispekao je i zanat. Sa prvim jesenjim danima u njihovom domaćinstvu podlaže se vatra i greju kazani.

- Prvi korak je da šljiva odstoji 21 dan, nakon čega sledi pečenje rakije. Pored tihe vatre, mora se odvojiti prvenac, da ona ne bi bila kisela ili gorka - objašnjava Mojićević. Ipak, u njegovom lampeku ne krčka se samo šljiva, već i kajsija. Rakija ne treba da se zadrži u grlu, već posle minut dva da se oseti u želucu, i da greje. Kada je sipate u čašicu, kapljice na čašici moraju da se zadrže, jer to je dokaz da ima prirodnog glicerina i da je ona kvalitetna - kaže Mileta, odgovara na pitanje šta ako preteramo?

- Rakija ne miruje u buretu, a pogotovo u stomaku, ali ova naša nije agresivna, neće da se svađa, tako da pevajte i igrajte."

Foto: RINA

Potvrda da je rakija Mojićevića vrhunskog kvaliteta jesu i brojne nagrade: dve zlatne i jedna srebrna medalja za kvalitet.

- Mi rakiju dajemo onima koji imaju svoje destilerije i mini fabrike, tako da je naša rakija pod tuđim brendom odnela na desetine priznanja. Znamo da imamo kvalitet, a da bismo taj kvalitet prodali, moramo da imamo sopstvenu destileriju i da ono što proizvedemo bude spakovano u flaše kao naš proizvod, da ima etiketu da je proizvedeno ovde, u Gornjoj Gorevnici i da od svog truda živimo - kaže Mileta Mojićević.

Pečenje rakije nekad zna da potraja ne samo satima, već i danima. Mojićevići su i za to pronašli rešenje.

- Vatra se ne gasi, a i krevet smo pored kazana postavili, pa ko malo više degustira, ima gde i da prilegne, zaključuje Mileta.

RINA