Stručnjaci smatraju da deci treba više časova fizičkog, posledice sedenja sve očiglednije

Osnovci u školi imaju tri puta manje fizičke aktivnosti, nego što to savetuje Svetska zdravstvena organizacija, a malo ko uspe da nadoknadi razliku van škole. Sportovi su skupi, nemaju svi roditelji dovoljno ni vremena ni motiva, a telefon i kompjuter su uvek nadohvat ruke. Posledice su sve očiglednije, kažu lekari.

Đaci bi od prvog razreda osnovne do četvrtog rzreda srednje škole trebalo da imaju sat vremena dnevno umerene do jake fizičke aktivnosti – to je preporuka Svetske zdravstvene organizacije. U našim školama najviše časova fizičkog imaju osnovci i to u proseku tri nedeljno. To je dva sata i 15 minuta.

"Srpski savez profesora fizičkog vaspitanja je podneo inicijativu da se uvede svakodnevno fizičko vaspitanje. Uzimajući u obzir najnovija istraživanja, koronu, bolesti, deformitete kičmenog stuba, stopala smatramo da je neophodno", ističe Miroslav Marković iz Srpskog saveza profesora fizičkog vaspitanja

Generalno, zdravstveno stanje dece u osnovnim školama nije dobro, kažu stručnjaci.

"Što se tiče njihovih motoričkih sposobnosti i deformiteta, tu nazadujemo. Nama je skoro svako treće dete gojazno, svako drugo ima neki problem sa svodom stopala, a da ne pričam koliko se puta povećao dijabetes, krvni pritisak i kardiovaskularni problemi kod učenika", kaže Marković.

Još jedna ideja je da uz učitelje, đacima 3. i 4. razreda u osnovnim školama časove drže i nastavnici fizičkog. U svakom slučaju, nastavnici fizičkog se slažu da je časova malo. U gimnazijama i srednjim školama je stanje još alarmantnije. Oni imaju samo dva časa nedeljno.

"Moje mišljenje je da bi taj fond časova trebalo povećati. Pošto učenici mnogo više vremena provode za kompjuterom i nemaju tu fizičku aktivnost koju bi trebalo da imaju svakog dana, a to bi dobili u školi svakako. Znači svakoga dana po jedan čas", ističe nastavnica fizičkog i zdravstvenog vaspitanja Nevena Spasić.

Deca najviše vole igre sa loptom, ali sa njima treba raditi sistematično različite vežbe za kompletan fizički razvoj, kažu nastavnici. Vannastavne aktivnosti donekle mogu da nadoknade ono što se propusti u školi, ali to je već druga priča.

"Postoje takozvane slobodne aktivnosti, odnosno sekcije. Vannastavni časovi fizičkog vaspitanja, međutim, postoje i sad od prošle godine školice sporta koje su besplatne. Tu treba očekivati da deca uzmu učešće što više i da samim tim budu aktivna. Standardno, časovi plus sekcije ili slobodna aktivnost", kaže nastavnik Predrag Pešić.

Ograničavajući faktor, osim volje dece i roditelja sa diskutabilnim uticajem, jesu i uslovi. Nije nepoznato da neke škole uopšte nemaju sale za fizičko ili su prilično neuslovne pa onda i ne čudi slaba zainteresovanost dece za fizičke aktivnosti. A svi bi voleli da budu Novak Đoković.

RTS