Do kraja 2019. godine svi građani Srbije dobiće kućnu adresu i broj i na taj način će više od tri miliona njih, koliko ih je prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova prijavljeno na prebivalište u ulicama bez određenog kućnog broja, konačno taj broj i dobiti. Statistika pokazuje i da je gotovo 2,7 miliona ljudi prijavljeno na adresama za koje nije određen ni naziv ulice, poznatije u narodu kao "nema ulice bb".
Sve ovo biće omogućeno zahvaljujući projektu unapređenja adresnog registra, a na inicijativu predsednice Vlade Ane Brnabić. Ilustracije radi, da smo imali ažurni adresni registar ne bismo imali redove za zdravstvene kartice, jer bi svim građanima bile poslate na kućnu adresu.
- Adresni registar poseduje podatke o nazivima ulica i kućnim brojevima i jedan je od ključnih državnih registara pored onog o privrednim društvima, stanovništva i registra nepokretnosti - kažu u kabinetu premijerke. - Do sada je praksa bila da veliki broj državnih i lokalnih organa i službi kreira sopstvene adresne registre kako bi mogli da obavljaju komunikaciju sa strankama, ali takva situacija onemogućava usklađenost podataka i ažuriranje registra iz jednog mesta.
To je uzrokovalo, tvrde nadležni, da se u različitim evidencijama do sada za isti objekat pojavljuju različite adrese. Posle ažuriranja registra na celoj teritoriji i uvođenjem nove zakonske regulative, postojaće jedinstven registar koji će svi biti u obavezi da koriste i koji će se centralno ažurirati.
- Procena je da na teritoriji Srbije postoji nešto više od 47.000 naziva ulica i milion kućnih brojeva - tvrde u kabinetu. - Građani kojima bude menjana ulica ili dobiju novi naziv, biće određen dovoljno razuman rok da promenu urade i u svojim dokumentima.
Za vođenje registra nadležan je Republički geodetski zavod, ali upis adresa RGZ radi na osnovu formalnih odluka jedinica lokalnih samouprava o davanju naziva ulica. Novosti
Komentari
Budite prvi koji će komentarisati ovu vest!
Ostavite komentar