Noćni rad menja metabolizam čoveka

Ljudi koji su zbog posla zamenili dan za noć imaju veći rizik od pojave srčanih oboljenja, umanjenja funkcije štitaste žlezde, depresivnih poremećaja, kao i niza malignih oboljenja gde prednjači karcinom dojke

Uprkos dokazima o štetnom delovanju noćnog rada na zdravlje, između sedam i 15 odsto radne snage u razvijenim zemljama uključeno je u neku vrstu ovakvog posla, pokazuju rezultati studije Univerziteta „Prinston”. I naučnici istraživačkog centra u Sariju utvrdili su da poremećaji koji nastaju usled rada u noćnoj smeni izazivaju probleme na molekularnom nivou. Rad preko noći povezan je sa većim rizikom od pojave dijabetesa tipa dva, infarkta ili raka. Zbog čega je to tako?

Prof. dr Tihomir V. Ilić, profesor neurologije i dekan Medicinskog fakulteta Vojnomedicinske akademije, pojašnjava da je organizam podložan nizu dnevnih, ili takozvanih cirkadijalnih ritmova između kojih je najuočljiviji ciklus spavanja i budnosti. Oni predstavljaju unutrašnje telesne časovnike koje kontroliše takozvano suprahijazmatsko jedro u mozgu (smešteno u neposrednoj blizini hipotalamusa), koje je podložno uticaju dnevne svetlosti.

Spavanje kao proces predstavlja jednu od potreba organizma, tako da njegovo uskraćivanje vodi čitavom nizu kognitivnih, bihejvioralnih, hormonalnih i metaboličkih disfunkcija.

– Nasuprot ovom, brojne profesije su nezaobilazno vezane za smenski rad, uključujući i rad noću. To se odnosi na medicinsko osoblje, policiju, vojsku, službe za hitne intervencije kao što su vatrogasci… Ovakva vrsta složene organizacije savremenog života vodi nas do činjenice da je u Evropi i SAD približno petina zaposlenih uključena u noćni rad. Ili još konkretnije, a prema podacima „Eurofounda” (The European Foundation for the Improvement of Living and Working Conditions) 19 odsto evropskog stanovništva radi najmanje dva sata u periodu između 22 i pet sati ujutru. U SAD, prema izveštaju Zavoda za statistiku rada, ovako radi oko 15 miliona osoba – napominje prof. Ilić.

Da li noćnim radom, u stvari „zavaravamo” prirodni, biološki ritam, i zaista toliko rizikujemo naše zdravlje?

Naš sagovornik pojašnjava da je odgovor nedvosmislen, a dokazi ubedljivi: noćni rad predstavlja poseban uzrok narušavanja prirodnog biološkog ritma organizma, uzrokujući poremećaj obrasca spavanja i budnosti, ali ne manje značajno i sekrecije pojedinih hormona (kortizol, melatonin), sniženje serumske koncentracije vitamina D3, kao i usklađivanja telesne temperature tela.

– Stanje hronične neusklađenosti bioloških ritmova vodi ka promenama fizičke i psihološke dobrobiti pojedinca, opadanju koncentracije i intelektualnih sposobnosti, uz nastajanje povećanog rizika za pojavu povreda u njihovim radnim sredinama, uz niz dodatnih negativnih ishoda po zdravlje između kojih se izdvajaju povećani rizici od kardiovaskularnih oboljenja, poremećaji metabolizma (na primer pojava dijabetesa), poremećaji menstrualnog ciklusa, umanjenje funkcije štitaste žlezde, ulkusna bolest (čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu), depresivni poremećaj, kao i niz malignih oboljenja (prednjači karcinom dojke) – dodaje prof. Ilić.

U poslednjoj deceniji definisan je i takozvani poremećaj smenskog rada koji se manifestuje prekomernom pospanošću u vreme kada bi trebalo da osoba ostane budna, koncentrisana i produktivna, ali i nesanicom u vreme kada bi trebalo da spava. Tada dolazi do izostanka okrepljujućeg sna, nedostatka energije, razdražljivosti a može da javi povlačenje u sebe i depresivnost, kao i problemi u personalnim odnosima. Zato ne iznenađuje podatak da je manje od šest sati sna u toku noći povezano sa 86 odsto porasta povređivanja na radu u poređenju prema osobama koje spavaju sedam do osam sati. Politika