Istinite anegdote o našim savremenicima iz čačanskog kraja

Arhimandrit Georgije Dobrosavljević (Foto: G. Otašević)

Božidar Plazinić, slikar iz Čačka potekao iz dragačevskih Guberevaca, ovako besedi:

– Srela se dvojica Dragačevaca u Čačku, te jedan odmah poče priču: „Gde si prijatelju moj, veliki i dragi, otkad se nismo videli? Kako si, šta radiš?” A ovaj odmah uzvrati: „Dao bih ti, ali nemam ni dinara.”

To je jedna u nizu istinitih anegdota koje smo po prirodi posla, decenijama putujući gorama i dolovima čačanskog kraja, beležili i čekali dan da kroče u javnost. Evo, dalje…

***

Georgije Dobrosavljević tačno 52 godine bio je iguman manastira Blagoveštenje na Kablaru a svakog leta, po Petrovdanu, tu je na sedmicu ili dve dolazio patrijarh srpski Pavle, kome je ova svetinja postrig. Pa Georgije veli:

– Sednemo za trpezu Njegova svetost Pavle, vladika šabački Jovan Velimirović, inače sinovac Nikolajev, i Simo, teolog iz Studenice. Pavle jede ribu, a nas trojica dvisku, koju je Jovan doneo u kolima, neko mu priložio. Kažem Jovanu: „Preosvećeni, dobro je ovo pečenje”. „Dobro, dobro”, uzvrati mi. Opet ja: „Ali, teško se guta, suvoparno je”. Na to se, razumevši o kakvoj igri je reč, uključi patrijarh Pavle: „Sad ćete vi postati mučenici jedući to suvoparno pečenje?” Pa dozva monahinju i reče joj: „Melanija, donesi der im vina.”

***

Arhimandrit Georgije je imao običaj da u Ovčar Banji sedne na voz i ode u Crnu Goru, kod svog prijatelja Mardarija Šišovića (1919–2006), koji je četiri decenije bio nastojatelj manastira Reževići, kod Petrovca.

– Priča mi, tako, jednom Mardarije da je pešačio nekim poslom i u kršu pored puta video uginulo magare. Svrati u prvu policijsku stanicu i kaže šta je spazio, te zamoli policajca ne bi li javio nekome da se to ukloni. A policajac kaže: „Pope, jesi li ga opojao?” Mardarije vidi da ovaj tera šegu, pa mu vrati milo za drago: „Nisam stigao, morao sam prvo da dođem ovde u stanicu i obavestim njegovu najbližu rodbinu da se upokojio.”

***

Vukašin Spasović, decenijama profesor matematike u čačanskoj gimnaziji, spremao se kod ćerke u Ameriku, i čeka red za vizu u konzulatu SAD u Beogradu. Sluša, hteo ne hteo, šta sa događa ispred njega, kad je na šalter dospeo čiča, Šumadinac. Anterija preko leđa, šajkača na zatioku, a službenica važno pita starinu kud se zaputio.

– Idem u neki Detroit na svadbu, ženi mi se unuk.

– A, koliko ostajete? – raspituje se ona, kao da je deda neki važan elemenat pa će da napravi problem u SAD.

– Šta kol’ko ostajem? Pa tri dana, valjda znaš kol’ko traje svadba kod nas.

***

Ljubomir Radivojević Šaja, takođe profesor matematike u čačanskoj gimnaziji, imao je druga Vlada Matovića Garsona koji je kao mali oboleo, i zato mnoge godine proveo u zavodu Toponica kod Niša. Radivojević ga je često izvlačio napolje šaljući telegrame kako mu je, tobože, neko u familiji umro. Na jednom takvom odsustvu Garson je ispričao Šaji:

– Zamisli šta mi je jedan šalin iz Toponice predložio: „Hajde, Vlade, da se igramo demonstracija. Ja ću da idem napred i da uzvikujem parole, a ti budi masa iz jedne zgrade.” Tako počnemo, on uzvikuje parole a ja vičem: „Dole!” i „Živeo!” dok mi u jednom trenutku nije dosadilo, pa ga šutnem u stražnjicu. On se okrenu i kaže: „Ko me udari?”. „Neko iz mase” – rekoh ja.

***

Za Radivojevića je pojam plemenitog, pravednog i skromnog čoveka ostao dr Milan Vukadinović Džane, koji je matematiku predavao najpre u čačanskoj gimnaziji, a zatim na Tehničkom fakultetu u ovom gradu.

– Roditelj sa Golije došao je da upozna profesora na lošem glasu, jer mu sin već desetak puta pada iz matematike. „Može li šta da bude od mog sina?”, upita on Džaneta, a ovaj odgovori: „Nema problema, samo neka on uči.” Tada roditelj reče: „Pa da može da nauči ja ne bih ni dolazio sa Golije”.

***

Advokat iz Čačka Čedo Đorđević seća se šta su partizani pevali posle rata: „Imam kapu sa dva roga i ratujem protiv Boga, ali neću protiv Hrista, jer i on je komunista.” A četnici: „Druže Tito, cveće naše, opet gazda konja jaše, a siroma kozu ima, i ona se oduzima.”

***

Grešni Miloje Stevanović, čuvar našeg i dragačevskog starogovora, sprema opširan rečnik zavičajnih mudrolija i slova, pa je za glagol „preperušati” dao ovakvo tumačenje:

„Parenje petla i kokoške, tabanje. Ako ti moj pjevac preperuša kokošku, vodićeš je na previjanje.”
Politika, Gvozden Otašević

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here