Prave kućice za sove da im čuvaju šume i letinu

Od pre desetak godina žitelji Ovčarsko-kablarske klisure obezbeđuju ovim noćnim pticama „krov nad glavom” jer čiste prirodu

[caption id="attachment_69863" align="aligncenter" width="672"] U februaru će gnezda biti puna jaja (Fotografije G. Nikolić)[/caption]

Na području Ovčara, Kablara i Debele gore u toku su pripreme za prvu ovogodišnju kontrolu 48 kućica za šumske sova, jer će u njima u februaru ove ptice početi da leže na jajima. Vešti noćni lovci su u ovom kraju pre deset godina prvi put dobili „krov nad glavom” zahvaljujući inicijativi  Centra za zaštitu sova Srbije, zato što ova kao i većina šuma u Srbiji nema dovoljno starih stabala sa prirodnim dupljama u kojima se gnezde ptice i žive razne druge životinjske vrste. Takve šume, kako nam je objasnio Milan Ružić, osnivač centra, ostaju bez ptica koje regulišu prenamnoženje štetnih insekata, kao što su gubari ili potkornjaci, ali i glodara.

Turistička organizacija Čačka je vodeći računa o korisnim sovama u šumama Ovčara i Kablara 2008. godine postavila prvih 40 drvenih kućica za sove.

– Ovčarsko-kablarska klisura je zaštićeni predeo izuzetnih odlika, a TO Čačka je određena za staraoca ovog prirodnog dobra prve kategorije – objasnio nam je Goran Nikolić, glavni čuvar ovog predela. – Znači, naš zadatak je između ostalog čuvanje i zaštita šuma, a u tome nam je pomoć šumskih sova od velike koristi, jer su njihova hrana šumski miševi, voluharice, pacovi, rovčice i krtice, koje u slučaju prenamnoženja prave velike štete u šumama. Osim toga, mnoge vrste glodara su potencijalni prenosioci vrlo teških zaraza i parazitskih bolesti (mišja groznica, trihineloza...). Šumske sove nazivaju i letećim mačkama mada su mnogo efikasniji lovci od njih. Karakteristično za sove je da glavu mogu da okrenu na drugu stranu za 270 stepeni, a kako vide i čuju najbolje ilustruje činjenica da sa grane uoče miša pod lišćem i noću.

Aktivna zaštita šumske sove je započela 1999. godine na području zvanom Predeli izuzetnih odlika „Vršačke planine”. S vremenom se proširila i na Frušku goru, Staru planinu, Gornje Podunavlje...

– Mnogobrojni parovi šumskih sova u Srbiji imali su problem sa pronalaženjem odgovarajućih i bezbednih mesta za gnežđenje i odmor. Neki su pokušavajući da se gnezde na tlu postali žrtve divljih svinja, kuna, lisica, pasa, zmija, ali i ljudi. Onima koji su se uselili u napuštena gnezda velikih ptica često su ispadala jaja i mladi. Svi ovi razlozi su nas naveli da ovim pticama pomažemo. Jedan od relativno lakih i jeftinih načina da se popravi stanje poremećenog prirodnog balansa je pravljenje i postavljanje kutija (kućica) za gnežđenje ptica – dodaje Ružić.

Šumska sova je stanovnik Evrope i Azije i u Srbiji se pre deset godina gnezdilo oko 11.000 parova ove vrste. Danas populacija šumske sove broji 18.500 ̶ 23.500 parova. Poznavaoci prilika vole da kažu da jedan par sova daje 9.000 litara mleka! Zvuči neverovatno, ali je tako, rekao nam je Milan Ružić, pojašnjavajući da par sova sa mladuncima u toku godine pojede 10.000 glodara i na taj način se sačuva oko 20 tona stočne hrane, jer samo jedan glodar godišnje smaže dva kilograma lucerke, pšenice...  Ne ulazi se u to koliko bi glodari pojeli kada bi se namnožili – naglašava naš sagovornik.

Iz navedenog se dođe do podatka da par sova uštedi hranu za dve krave prosečne mlečnosti od 4.500 litara godišnje. Znači ukupno 9.000 litara mleka „daje” par sova! Koliko se štedi na upotrebi otrova protiv glodara, kao i o posledicama opasnosti od trovanja hrane u lancu ishrane, nije uračunato.

Zato i interesovanje za jejinu ili eju, kako se još nazivaju sove, postaje sve veće, pa se mnogi privrednici van Čačka i okoline interesuju da postave kućice na svojim imanjima.

– Šumske sove prihvataju veštački napravljene duplje – kućice za gnežđenje. Gnezde se u drugoj godini, a „brak” ne raskidaju do kraja života. Snesu dva do šest jaja (što zavisi od količine hrane u prirodi tokom februara i marta), na njima ženka leži oko 28 dana, dok je mužjak zadužen za hranu. Mladi postaju nezavisni sa tri meseca i tada napuštaju roditeljsku teritoriju. Sve su ovo podaci neophodni za pravilnu konstrukciju kućica i izbor mesta na koje će se postaviti – kaže Nikolić i dodaje da, ukoliko su pliće, mladunci mogu da ispadnu i budu lak plen. Primera radi, duplje u kojima se sove gnezde mogu biti duboke i po šest metara – ističu naši sagovornici. Bitno je da se postave na stabla najmanje tri metra visoko od tla i na rastojanju od 500 metara jedna od druge.

– Svaka kućica ima svoj karton u kome se evidentiraju podacima na osnovu kojih se prate njihove potrebe i navike. Istina, ne budu uvek sve i naseljene – navodi Goran Nikolić i dodaje da su od 2009. godine do danas prstenovane 204 šumske sove, od toga 40 odraslih ptica (37 ženki i tri mužjaka) i 164 mlade. Zanimljivo je da se mladunac koji je prstenovan u kutiji broj pet na Ovčaru kao zrela ptica gnezdi u kutiji 27 na Kablaru. Kao i to da jedna od sova koja je prsten dobila 2010. kada su joj bile četiri godine i danas živi, mada se procenjuje da je životni vek ovih noćobdija do deset godina. U 48 kutija 2017. je pronađeno 106 jaja, a 2009. samo 12, dok je najviše sovica bilo 2013. Politika