Velimir Zarić iz Kačera, pripadnik Ravnogorskog pokreta, skrivao se punih 17 godina po šumama, a njegovu priču zabeležio je književnik i novinar Antonije Đurić.

Ve­li­mir Za­rić (Fo­to „Rav­no­gor­ci go­vo­re”) / An­to­ni­je Đu­rić (Fo­to G. Ota­še­vić)

Ve­li­mir Za­rić iz Ka­če­ra je je­di­ni pri­pad­nik „Rav­no­gor­skog po­kre­ta ko­ji je ostao u slo­bod­nim srp­skim pla­ni­na­ma pu­nih 20 go­di­na”. Za njim su Nem­ci tra­ga­li če­ti­ri, a sled­be­ni­ci Jo­si­pa Bro­za 17 go­di­na, ko­li­ko je od 1941. do 1961. pro­veo u šu­mi. Sve je to u pri­po­ve­sti „Naj­du­ži lov na čo­ve­ka” za­pi­sao ča­čan­ski knji­žev­nik i du­go­go­di­šnji no­vi­nar „Po­li­ti­ke” An­to­ni­je Đu­rić, u tek štam­pa­noj po­ve­sni­ci „Rav­no­gor­ci go­vo­re” („Du­hov­ni lug”, Kra­gu­je­vac, 2017). Sre­li su se kra­jem pro­šlog ve­ka u Mil­vo­ki­ju (SAD) gde je Za­rić ži­veo i ta­ko je na­sta­la pri­ča o sud­bi­ni ka­pe­ta­na Vr­hov­ne ko­man­de Ju­go­slo­ven­ske voj­ske. Le­gen­da ide ova­ko…

Nem­ce je tri pu­ta ujeo za sr­ce. Jed­nom u Br­đa­ni­ma, pa u Šta­vi­ci kad im je iz vo­za oteo oruž­je a ne­mač­ke voj­ni­ke pu­stio da ne stra­da srp­ska ne­jač u osve­ti sto za jed­no­ga. Tre­ćeg pu­ta, sa­mo nje­mu zna­nim sta­za­ma i bo­ga­zi­ma, pre­ba­cio je 6.000 pu­ša­ka i 12 to­na mu­ni­ci­je iz Ma­log Mo­krog Lu­ga do Rav­ne go­re. Za­va­rao je sve po­te­re i od­li­ko­van je, od­lu­kom za­po­ved­ni­ka Srp­ske voj­ske u otadž­bi­ni, Zlat­nom me­da­ljom Mi­lo­ša Obi­li­ća.
Politika, Gvozden Otašević

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here