ISTRAŽIVANJE Na ovih pet stvari se radnici u Srbiji najčešće žale

- Ubedljivo najčešća zamerka radnika odnosi se na loš ili nestručan menadžment. Izgleda da će vlasnici kompanija pre zaposliti lojalne nego stručnjake. Pre će angažovati svoje rođake ili bliske prijatelje ili nekoga ko je dugo lojalan kompaniji nego nekoga ko je stručan. Posledica svega ovoga je da mnogo ljudi u menadžmentu ne znaju šta uopšte znači upravljanje kompanijom. Kompanije, recimo, nemaju dobre sisteme nagrađivanja, ne zna se kada se i kako dobija više odgovornosti, ne menja se menadžment čak i kad je očigledno loš a firma u problemu - objašnjava Nebojša Vislavski, vlasnik “Ogledala firme”, portala koji je sproveo istraživanje u više od 7.000 preduzeća u Srbiji.

Naravno, kada je reč o žalbama radnika u Srbiji, zarada i mobing se nikako ne mogu zaobići.

- Male plate su takođe tipična zamerka. Kada neko mora da se bori da izdržava porodicu i ne vidi mogućnost da se to promeni, postaje okupiran jedino preživljavanjem. S druge strane, česte su i žalbe na ugnjetavanje, koje podrazumeva vikanje na radnike, ograničavanje kretanja, psovke, omalovažavanje, tretiranje ljudi kao da su robovi koji se bilo kada mogu zameniti i slično - naglašava Vislavski.

Što su duže na poslu, radnici su sve manje motivisani.

- Mnogi provode mnogo više na radnom mestu nego što je to dogovoreno ili predviđeno ugovorom. Naravno, skoro niko nije plaćen za dodatne sate na poslu. Mnogi čak nisu ni plaćeni za rad vikendom koji je inače u Srbiji vrlo popularan. Takođe, pretežna većina uopšte nije novčano motivisana, mada većina nije motivisana. Ljudi očekuju više izazova na poslu. Naravno, to ne podrazumeva više zaduženja i povećanje radnih sati - ističe Nebojša Vislavski.

Predsednik Sindikata “Nezavisnost” Ljubisav Orbović kaže da niske plate, jednoličan posao i loša motivacija teraju mnoge da odu u inostranstvo.

- Posledica toga je da je sve manje radne snage u Srbiji. Zbog toga bi poslodavci morali da promene pristup, da prestanu da ucenjuju ljude malom platom, prekovremenim radom i otkazima. Inače, kod nas se gubitak posla i dalje smatra kao dokaz da ste loš radnik, i to predstavlja veliki psihološki problem - kaže Orbović.

Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih radnika Ranka Savić ističe da poslodavci ne shvataju da držanjem radnika pod stalnom tenzijom ništa ne postižu.

- Strah ne može povećati produktivnost. Jedino je zadovoljan radnik produktivan. Zbog velike nezaposlenosti radnik u Srbiji ćuti i trpi svako ugnjetavanje jer u slučaju otkaza nema alternativu. Problem je i u tome što država strane investitore privlači propagiranjem jeftine radne snage, pa oni niti razmišljaju niti im je u interesu da povećavaju plate - naglašava Savić.

Tuga van Beograda i Novog Sada

Nebojša Vislavski kaže da u Srbiji postoje samo dva jaka ekonomska centra.

- To su Beograd i Novi Sad, kod kojih postoji trend napretka zahvaljujući, pre svega, IT-u i povezanim industrijama, dok je u ostalim gradovima ekonomija u padu. Primetno je da je došlo do velikog raslojavanja u društvu, s jedne strane imamo mali broj ljudi, pre svega u IT industriji, čiji se standard poboljšava i ubedljivu većinu s druge strane koja živi sve lošije. U prevodu, bogati su sve bogatiji, a siromašni sve siromašniji - naglašava Vislavski.

Nezaposlenost i strah su glavne kočnice srpske ekonomije

Sociolog Srećko Mihailović naglašava da neće biti poboljšanja u srpskoj ekonomiji dok god su na delu velika nezaposlenost i strah od otkaza.

- To su dve ključnje determinante koje određuju sveopšte stanje u ekonomiji. Sve dok je ovolika nezaposlenost poslodavci će moći da rade šta hoće sa radnicima - kaže Mihailović. Blic