U Srbiji nema ko da uči programere

Država mora da podrži školovanje univerzitetskih profesora u oblasti IT, da otvori nove katedre, ali i uvede stimulativne mere da zadrži mlade naučnike na fakultetima, smatraju profesori

Podaci Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija od pre pola godine govore da je od 5.000 do 10.000 upražnjenih radnih mesta u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT), dok iz Vlade Srbije nezvanično saznajemo da nam trenutno nedostaje najmanje 15.000 programera.

Tatjana Matić, državna sekretarka Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, prognozira da će do 2020. godine u zemlji biti posla za oko 30.000 radnika u IKT-u, a najveća potražnja za programerima vlada u Vojvodini, pokazale su ciljano organizovane prekvalifikacije za ta radna mesta, koje je organizovalo ovo ministarstvo. Stručnjaci, međutim, tvrde da su ove procene odavno nadmašene i da ne samo Srbija, već ceo svet, grca zbog nedostatka programera.

Prof. dr Božidar Radenković, sa Katedre za elektronsko poslovanje Fakulteta organizacionih nauka (FON), ističe da je potreba za stručnjacima u informacionim tehnologijama (IT) u Srbiji daleko iznad 15.000, ali da ni država ne može imati precizan podatak koliko nam tu radne snage nedostaje, jer niko nije obavio istraživanje.

– Problem, ne samo Srbije, već i celog sveta, sa izuzetkom Kine, jeste nesrazmera između razvoja IT industrije i stručnjaka koji u njoj rade. Ovaj problem nastao je jer su velika preduzeća, kao, na primer, „Folksvagen”, uložila po 50 milijardi dolara u razvoj IT-a, a nijedna poznata korporacija, pa ni ova, nije izdvajala novac za školovanje stručnjaka koji će to podržati. Uskogrudost kompanija dovela je do podatka da u Evropi nedostaje više od milion programera, a u svetu je broj daleko veći. Jedino su kineske kompanije bile mudre i školovale IT stručnjake – objašnjava profesor Radenković, čije je predavanje o reformi obrazovanja u IT-u, kao novoj razvojnoj šansi srpske privrede, štampano u zborniku Srpske akademije nauka i umetnosti.

Ukratko, on tu razvojnu šansu Srbije vidi u „ulaganju u prioritetne tehnologije, koje ne zahtevaju značajna infrastrukturna ulaganja, već samo ulaganja u obrazovanje”. Rešenje je, kaže, u izvozu računarskih usluga i softvera i zadržavanju njihovih tvoraca, odnosno inženjera u Srbiji. Uz pametno poslovanje, kako kaže, do 2020. godine ovaj izvoz bi mogao da premaši četiri odsto godišnjeg društvenog proizvoda Srbije, što je više od dve milijarde dolara.

Osnovni problem Srbije, koji se hitno mora rešavati, ističe on, jeste to što nema univerzitetske profesore koji bi iškolovali IT stručnjake. Kod nas se takav kadar školuje samo na tri fakulteta u Beogradu – FON-u, Elektrotehničkom i Matematičkom fakultetu – dok se, prema prof. Radenkoviću, na ostalim visokoškolskim ustanovama to obavlja „samo u fragmentima”.

– Država mora da podrži školovanje univerzitetskih profesora u oblasti IT-a i hitno ukine kategoriju večitih asistenata, tako što će za postojeće da otvori nove katedre. Moraju se uvesti stimulativne mere za profesore, jer im u stranim kompanijama nude mnogo više novca nego što dobijaju od građenja univerzitetske karijere. Onda će biti napravljena osnova za školovanje neophodnih programera – ističe Radenković, koji je istraživanjem došao do podatka da se zapošljavanje IT stručnjaka u razvoju softvera u Srbiji uvećava za oko 1.000 radnih mesta godišnje, uz primetan nedostatak kadra u oblastima internet okruženja i IT menadžmenta.

Procenjuje se, kaže, da će u Evropskoj uniji do 2020. biti potrebno 1,9 miliona novih IT stručnjaka, a da je više od 70 odsto nedostajućih kadrova u pet najvećih država EU: Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Francuskoj, Italiji i Španiji.

Nemanja Radosavljević, profesor Računarskog fakulteta u Beogradu, ističe da problem nedostatka programera nije baš lako rešiv, jer se kvalitetni stručnjaci ne mogu stvoriti preko noći. Neko prelazno rešenje vidi u programima prekvalifikacije u IT-u koje organizuje Vlada Srbije i organizovanju kurseva.

– Znanje dobijeno tim vidovima neformalnog obrazovanja ne može se porediti sa fakultetskim, ali daje neku polaznu osnovu za popunjavanje nedostajućih kadrova. Srbija ima malo domaće industrije u kojoj nedostaje IT stručnjaka i predstavlja tržište za pružanje programerskih usluga stranim kompanijama. Ukoliko želi da ovdašnji IT stručnjaci rade za nju, država mora što pre da pokrene neke stimulativne mere u oblasti IT industrije, kao što je na primer davanje poreskih olakšica mladim programerima koji žele da započnu sopstveni biznis u Srbiji – ističe Radosavljević.

Profesor Radenković dodaje da i u svetu „programerske rupe” popunjavaju IT stručnjacima koje je izrodilo neformalno obrazovanje i da oko 40 odsto poslova u Evropi obavljaju programeri koji nisu završili fakultete.

Prikriveni odliv mozgova iz Srbije Analitičar IT tržišta Milovan Matijević ističe da firmama koje rade za srpsko tržište ne nedostaje nijedan IT stručnjak, već je reč o kadru koji radi za strance, a dokaz vidi u činjenici da se daleko veći broj domaćih programera zapošljava u stranim i našim firmama koje rade za inostrano tržište.

– Zahvaljujući internetu, programeri iz Srbije sede kod kuće i rade za strana preduzeća. To je prikriveni odliv mozgova iz zemlje. U javnosti se stalno govori o nedostatku programera u Srbiji, a onda se javljaju oni koji ne mogu da pronađu posao i pitaju se o čemu to mediji i država pričaju. Objašnjenje je da u preduzećima koja pokrivaju ovdašnje tržište i nisu otvorena radna mesta, već pokušavamo da odškolujemo programere koji će da pokriju nedostatak EU, koja traži više pola miliona IT stručnjaka, a za dve godine stići će i do manjka od milion programera. To mi malo suludo zvuči, i to su programeri koji su hipotetički potrebni Srbiji. To je rupa koja je beskonačno velika u odnosu na naše kapacitete – ističe Matijević i „plitko znanje programera koji su završili IT kurseve” naziva „vazdušnom puškom” u odnosu na programerske „haubice” koje su iznedrili FON, ETF i Matematički fakultet u Beogradu, Fakultet tehničkih nauka i Matematički u Novom Sadu i Elektronski fakultet u Nišu. Politika