Redakcija koja niže nagrade

Časopis čačanske gimnazije treći put proglašen za najbolji u Srbiji. Učenicima u stvaranju "Gimnaziona" pomaže profesorka Ivanka Tankosić. "Vidim vrata jedne škole sa utisnutim poljupcima". Ovi stihovi pesnika Aleksandra Ristovića posvećeni čačanskoj Gimnaziji, "starici" od 180 leta, koja i dalje svake godine "rađa" na stotine mladih talenata, krase naslovnu stranu "Gimnaziona". To je časopis ove škole koji je, za 13 godina postojanja, na godišnjem konkursu Ministarstva prosvete, Društva za srpski jezik i književnost i Zadužbine Miloša Crnjanskog čak tri puta proglašavan za najbolji srednjoškolski list u Srbiji, poslednji put pre samo nekoliko dana, kada je na adresu Gimnazije pristigla diploma za osvojeno prvo mesto. Redakciju časopisa čine učenici, ali i profesori ove škole. Na stranicama "Gimnaziona" ima mesta za sve one koji vole da pišu, a teme su raznolike - od istorije preko literarnih radova i poezije na srpskom i stranim jezicima do aktuelnosti, školskih "spomenara", duhovnosti, filozofije, matematike, šaha... Uređivačku palicu godinama uspešno u rukama drži profesorka Ivanka Tankosić, koja naglašava da joj posao nije težak jer "u gotovo svakoj školskoj klupi sedi poneki pisac, novinar, glumac, naučnik, filozof..., koji i te kako ima i ume šta da kaže". Većina mladih "novinara" čačanske Gimnazije još od ranih razreda osnovne škole pisalo je poeziju, pojedinci su čak objavljivali i romane, mnogi su polaznici dramskih ili novinarskih sekcija, dobitnici su uglavnom prvih nagrada na republičkim takmičenjima iz srpskog, engleskog, francuskog jezika, matematike, biologije... Urednica Tankosić za svoje "žurnaliste" voli da kaže da su multitalentovana deca ispred kojih je svetla budućnost. Sofija Dimitrijević, Đorđe Novković, Dragana Pavlović, Sara Martinovski, Mila Todorović, Balša Ćetković, Aleksandra Janković, Lidija Vuković, Anastasija Roganović, Marta Krupež... samo su neka od pedesetak imena đaka koji su svojim tekstovima do sada punili strane "Gimnaziona". - Ljubav prema pisanju javila se onda kada sam naučila da čitam, već u šestoj godini. Prvu pesmu napisala sam kod učiteljice, a u starijim razredima počela sam da pišem i prozu - rekla nam je Sara (18), koja je u konkurenciji da postane ovogodišnji đak generacije čačanske Gimnazije. - Danas pišem pesme na srpskom i engleskom, prevodim poeziju sa francuskog. I pored te ogromne ljubavi prema književnosti, ipak, najviše volim matematiku. Takmičila sam se i osvajala brojne nagrade. Planiram da upišem ETF, smer softverski inženjering, ali ću i dalje da pišem, da objavljujem, to će biti moj hobi. Inače, još i igram folklor, plešem latinske plesove, pevam, sviram klavir, crtam... Anastasija (16) je kao i Sara na prirodnom smeru u Gimnaziji, ali je do sada objavila dva romana - "Pisac u mraku", kada je bila tek četvrti razred osnovne škole, i "Dnevnik bez ocena" u sedmom razredu. Svake godine učestvuje na takmičenjima iz srpskog jezika i uvek osvaja jednu od prve tri nagrade u republici, polaznik je Centra za talente za srpski jezik. Pisanje joj je u krvi, ali će se opredeliti da studira medicinske nauke. - I ja sam se premišljala između psihologije i novinarstva, ali perspektivnija je psihologija - dodala je Dragana (18), koja se amaterski bavi glumom, trenirala je tenis deset godina, piše pesme, član je novinarske sekcije, osvajala je nagrade za recitacije na francuskom, engleskom i srpskom... - Nikada, međutim, neću prestati da pišem... Marta (16) će, nada se, uspeti da upiše Akademiju dramskih umetnosti, pošto "više voli da igra ono što drugi napišu". Obožava i biologiju i hemiju, ali bi joj izazov, veli, bio i da se bavi novinarstvom. - Volim žurnalistiku i želela bih i da postanem televizijski novinar, ali ne u Srbiji. U našoj zemlji novinarstvo ne ide u smeru u kome bih ja bila. To zanimanje je nekada bilo više poštovano i biti novinar je bilo drastično "zvučnije" nego danas - rekla nam je Marta. Njena "koleginica" Sofija (16), koja piše već drugu knjigu, osvojila je prvo mesto u Srbiji na konkursu za najbolji tinejdžerski roman za uzrast do 15 godina nazvan "Tamo i nazad". Ona je jedna od retkih u redakciji "Gimnaziona", koja prati ovdašnju štampu. Naglašava da voli da pročita dobar tekst na temu politike, uglavnom na internet portalima. Privlačan joj je posao profesora, tako da će se odlučiti da studira književnost ili istoriju. NOVAC "GIMNAZION" izlazi jednom godišnje, tiraž je 1.200 primeraka, a poslednji broj štampan je u koloru. Finansira se novcem od roditeljskog dinara i deli se besplatno. Svake godine na sajmovima izdavaštva ovdašnjeg Regionalnog centra za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju, časopis osvaja neku od tri prve nagrade. Novosti, Vlade Ilić