Mladi računaju da će promeniti nekoliko poslova

Birajući zanimanje i osnovci i srednjoškolci govore da njihov profesionalni razvoj neće prestati po završetku fakulteta, a svesni su da su im za gotovo svaki posao neophodni znanje stranog jezika, vozačka dozvola B kategorije i informatička pismenost.

[caption id="attachment_71894" align="aligncenter" width="672"] Na gradilištu svako na svom zadatku: od radnika do inženjera (Foto Piksabej)[/caption]

Pred di­le­mom ko­ji fa­kul­tet da upi­šu sva­ke go­di­ne na­đe se vi­še od 50.000 sred­njo­ško­la­ca ko­ji bi svo­je ti­nej­džer­ske že­lje tre­ba­lo da uklo­pe u re­al­nost u ko­joj struč­nja­ci raz­li­či­tih pro­fi­la go­di­na­ma če­ka­ju na za­po­sle­nje. Iako ve­li­ki broj ško­la­ra­ca od­lu­ku o iz­bo­ru za­ni­ma­nja od­la­že za dru­go po­lu­go­đe, psi­ho­log Ele­o­no­ra Vla­ho­vić, ko­ja se već tri­de­set go­di­na ba­vi pro­fe­si­o­nal­nom ori­jen­ta­ci­jom đa­ka, is­ti­če da se od­lu­ka o že­lje­nom fa­kul­te­tu ne do­no­si me­sec da­na pred upis, jer je reč o iz­bo­ru za­ni­ma­nja ko­jim će se oso­ba ba­vi­ti 40 go­di­na.

– Po­sto­ji ne­ko­li­ko vr­sta sred­njo­ško­la­ca ko­ji do­la­ze na pro­fe­si­o­nal­nu ori­jen­ta­ci­ju. Pr­va su mul­ti­ta­len­to­va­na de­ca, ko­ju isto­vre­me­no pri­vla­če i ma­te­ma­ti­ka i je­zi­ci i so­lo pe­va­nje i va­jar­stvo. Za­da­tak psi­ho­lo­ga u tom slu­ča­ju je da po­mog­nu ti­nej­dže­ri­ma u ko­nač­nom iz­bo­ru: šta že­le da im po­sta­ne pro­fe­si­ja, a šta ho­bi. U dru­gu gru­pu spa­da­ju đa­ci ko­ji uop­šte ne zna­ju šta že­le. Ima i onih ko­ji pod­jed­na­ko že­le da se ba­ve dve­ma pot­pu­no raz­li­či­tim pro­fe­si­ja­ma (eko­no­mi­jom i ma­šin­stvom), onih ko­ji pre­ci­zno zna­ju šta ho­će, ali zna­ju da te­ško mo­gu da na­đu po­sao sa tom pro­fe­si­jom (et­no­lo­gi­ja), a ima onih ko­ji ta­ko­đe zna­ju šta že­le, ali su sve­sni da zbog lo­šeg uspe­ha te­ško mo­gu da do­đu do in­dek­sa že­lje­nog fa­kul­te­ta – ob­ja­šnja­va na­ša sa­go­vor­ni­ca. Politika