Predstavljanjem poetske zbirke La Linea Ane Ranđić, u sredu, 21. marta u prepunom Klubu Doma kulture, Gradska biblioteka u Čačku je započela 55. Disovo proleće i obeležila Svetski dan poezije.

Autorka Ana Ranđić je diplomirala na Odseku za srpski jezik i književnost sa opštom književnošću Filološkog fakulteta u Beogradu i radi kao profesor u čačanskoj Gimnaziji. Poeziju je objavljivala u časopisima za književnost i kulturu „Venac“, „Art 032“, „Povelja“, „Polja“. Još kao devojčica učestvovala na Disovom proleću. Niz godina unazad sarađivala je sa Bibliotekom kao član Disovog odbora ili autor i realizator veoma uspešnih književnih programa za mlade.

Tokom veoma inspirativnog izlaganja, autorka se osvrnula na istoriju nastanka zbirke La Linea koja je objavljena 2017. u ediciji Tamna je noć izdavačke kuće Bernar. Svoje rane pesme stavila je u kontekst 90-ih godina prošlog veka i pomalo opore slobode mladog čoveka iz čijeg je života poezija proterana na sraman način.

„Pesme iz ranog perioda ostale su rasute sve do poznanstva sa Milenkom Pajićem, proznim piscem, dobitnikom Andrićeve nagrade, koji je uređivao časopis Art 032 i koji je sa mnogo strpljenja pregledao moje spise i u njima prvi video knjigu.“ Ona je otkrila u kakvoj je vezi njena zbirka La Linea sa istoimenim minimalističkim crtaćem Oskara Kavandolija čiji je glavni lik jedna oživljena linija, čuveni Barum Barum. „Ovde je reč o odrazu sveta kroz koji sam prolazila krivom putanjom, linijom sa prekidima. Na tu crtu ruka Autora doslikala je procep gde sam htela most. Na mestu pogibije začet je, neočekivano, deveti život; neki nespojivi rezovi su srasli. Na taj su pravac, i bez moje volje, upisane tišine i reči i svakakva čudesa, u četvrt do osam, još davnih sedamdesetih…“

O zbirci La Linea govorio je i gimnazijski profesor Vladimir Dimitrijević. On je rekao da je Ana Ranđić pesnikinja lirske distance i da je pokazala poseban ženski pesnički senzibilitet. „U ovoj zbirci čitamo kakav može biti uticaj medija u detinjstvu, konkretno jednog crtanog filma koji je oblikovao naš odnos prema svetu i kroz koji smo se pripremali za apsurdnost…Ovo je važna knjiga, jer pre svega vraća poverenje da moć poezije može preobraziti stvarnost…Poezija Ane Ranđić je ozbiljna, odgovorna, zahtevna, poezija koja vas neće lako pustiti da uđete, ali kad uđete, bićete obogaćeni za jednu plemenitost tako potrebnu u 21. veku.“

Stihove su nadahnuto kazivali autorka i Dušan Vukašinović, glumac u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu uz gitarsku pratnju Alekse Radovanovića, učenika druge godine Gimnazije u Čačku. Program je vodila Marija Radulović.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here