Dobra strana prelaska na letnje računanje vremena je duža obdanica, ali ima tu i loših strana, barem tako kažu neki lekari.

foto: Shutterstock

Letnje računanje vremena počelo je od 25. marta, kada smo časovnike pomerili za jedan sat unapred. Nekima to ne predstavlja nikakav problem, ali ima i onih koji kažu da im treba čak nekoliko dana da se naviknu na “novo vreme”.

Takođe, sve je više protivnika letnjeg i zimskog vremena, i to iz više razloga – ekonomskih i zdravstvenih.

Neka istraživanja pokazuju da prvog ponedeljka posle prelaska na letnje računanje vremena broj saobraćajnih nezgoda poraste oko sedam odsto, a da se tokom prva tri dana u sedmici posle prelaska na letnje računanje vremena broj srčanih napada povećava oko pet odsto, što se objašnjava povećanim stresom zbog gubitka jednog sata sna.

Mnogi lekari kažu da promene računanja vremena dva puta godišnje loše utiču na ljude, izaziva stres, umor, depresiju, glavobolje…

Aktuelni izveštaj eksperata, predat Evropskom parlamentu, pokazuje da pomeranje kazaljki odnosi više hiljada ljudskih života zbog nedostatka sna, poremećaja bioritma, saobraćajnih udesa, srčanih udara, depresija, samoubistava.

Prema izveštaju Ruske akademije medicinskih nauka, prelazak sa zimskog na letnje računanje vremena povećava broj srčanih udara za 1,5 puta, učestalost samoubistava za 66 odsto, a broj poziva hitnoj pomoći je znatno uvećan.

Nije nam namera da vas plašimo, već samo da vas upozorimo na eventualne simptome koje možete da osetite narednih dana i da vam damo savete kako da ih ublažite.

Pre svega, budite fizički aktivniji narednih dana jer je to način da se umorite i lakše zaspite. Prošetajte pre spavanja, barem 20 minuta. Potrudite se da idete u krevet sat vremena ranije nego što to inače radite. Večera ne bi trebalo da bude teška, izbegavajte alkohol i kofein posle 20 časova.

Sebi možete da pomognete i kapima valerijane neposredno pre odlaska u krevet i izbegavanjem dremkanja tokom dana.

Primećeno je da su na ove promene izgleda osetljivije žene – kod njih se učestalost infarkta kod prolećne promene vremena povećava više nego kod muškaraca. Osim toga, kod muškaraca se pri jesenjoj promeni vremena učestalost infarkta smanjuje više nego kod žena.

Efekat promene dnevne satnice veći je kod mlađih ljudi, nego kod onih starijih od 65 godina. Pretpostavlja se da je to zato što su mlađi ograničeniji poslovnim rasporedom, dok je dnevni raspored starijih fleksibilniji.

Na kraju, to je ipak samo jedan sat, ne brinite previše. Naročito jer ovo pomeranje kazaljki na časovnicima znači da smo zakoračili u proleće kada se sve lakše prodnosi.
Mondo

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here