Ljudi kojima je „ić” bilo spasenje

Trajanje jermenske zajednice u Čačku, u kojoj su svi bili tahmiščije, obeležila je porodica Artina i Lazara Lazarjana

[caption id="attachment_73051" align="aligncenter" width="672"] Porodica Lazarjan u Čačku: Selvina, njen brat Smbat Vladiković, blizanci Slobodan i Slobodanka, Savo, Tihomir i glava kuće, Lazar (Foto „Jermeni u Čačku”)[/caption]

Jermenska zajednica u Čačku rodom je iz Kemaha, zaseoka većeg mestašca Nerkin (Donji) Bagarič (Pakarić) u zapadnoj Jermeniji, danas na teritoriji Turske. Kao i mnogi sunarodnici, oni su, stiskajući se sa balkanskom braćom u istom plemenu, deci nadevali srpska imena i posrbljivali svoje živote.

Samo što je njihovo „ić”, jedini svršetak imena koji ma ko na ovoj planeti još koristi, sačuvalo jermensku dušu.

– Bio je to očajnički pokušaj nevoljnika da sebe i porodice spasu brisanjem stopa pred progoniteljima i da, nenazvani turskim podanicima, izbegnu internaciju – navodi Marijana Matović, pisac knjige „Jermeni u Čačku 1885–1950” koju je upravo objavio ovdašnji Narodni muzej. Politika