Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS), Tomislav Mićović, ne očekuje bilo kakvo enormno poskupljenje goriva u Srbiji, o čemu se poslednjih dana spekuliše u javnosti.

foto: RAS Srbija

– Bilo kakve kataklizmične i spektakularne najave o drastičnom poskupljenju goriva u Srbiji su paušalne, jer ne postoji nijedan pokazatelj u ovom trenutku koji može reći da će cena goriva enormno poskupeti – kaže Mićović.

Poskupljenje goriva od par dinara u poslednjih nekoliko nedelja je, kako ocenjuje, posledica kumulativnog efekta različitih tržišnih uticaja, među kojima je i povećanje akcize na naftne derivate.

– Od Nove godine do danas benzin je poskupeo za oko dva dinara, dizel za oko četiri dinara, a u tom periodu akciza je povećana za 1,60 dinara što, kada se uključi u osnovicu za PDV, znači oko dva dinara – navodi Mićović.

Prema njegovim rečima, ni trenutne promene na svetskom tržištu nafte i nešto više cena tog energenta u odnosu na prethodni period, nisu dovele do nekog velikog poskupljenja, jer se uticaj cene sirove nafte na cenu goriva na pumpama odrazi u odloženom periodu, za mesec, mesec i po dana.

Dodaje da bi moglo da se desi i da, pod dejstvom nekih drugih uticaja, dođe do neutralizovanja tog efekta.

Međutim, Mićović upozorava da bi trebalo povesti računa o postojanju dovoljnih zaliha na domaćem tržištu, zbog čega se država, kako ističe, mora pozabaviti time da obezbedi dovoljan nivo obaveznih rezervi kako bi bila u stanju da odgovori na eventualne poremećaje na tržištu.

– Kada nastanu tenzije na Mediteranu, bez obzira što sam Mediteran nije tako veliki izvor sirove nafte, ali je vrlo značajan za njen transport, može doći i do poremećaja. To je ono što može biti opasno i mnogo opasnije od bilo kakvog skoka cena – napominje on.

Sve zemlje EU imaju obavezne zalihe derivata nafte propisane direktivama EU, a Srbija je, kao zemlja kanditat i članica Energetske zajednice, takođe potpisala obavezu da obezbedjuje zalihe za 61 dan prosečne dnevne potrošnje derivata nafte, nakon čega je uvela obavezu plaćanja naknade za formiranje obaveznih rezervi.

– Od 2014. godine, svi mi, kupujući gorivo na benzinskim stanicama, zapravo uplaćujemo 2,6 dinara ili sa PDV-om 3,12 dinara u budžet Srbije za kupovinu obaveznih rezervi – napominje Mićović.

Kako ocenjuje, aktuelna cena nafte tipa “brent” od 74 dolara po barelu je značajno niža u odnosu na period od 2010. do 2013. godine, kada se kretala oko 100-110 dolara, ali jeste veća u odnosu na prošlu godinu.

– Sada smo upravo u periodu trenda rasta cena sirove nafte, ali samo pre mesec dana je bio trend pada. To pokazuje da je reč o jednom vrlo živom, dinamičnom tržištu, i istovremeno vrlo plašljivom kada su u pitanju ovakve tenzije kao što se dešava na Bliskom istoku – ističe on.

Za sve u naftnoj industriji je, kako kaže, vrlo važan podatak kolika će biti prosečna godišnja cena “crnog zlata” u 2018. godini, koja je početkom godine, kada su se radile procene na osnovu analize tržišta, projektovana na nivou od 57 do 64 dolara.

Međutim, u te procene niko ne može da uvrsti geopolitičke tenzije i ratne sukobe, jer je to nešto što nastaje u vremenu, zaključio je Mićović.
Blic

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here