Učenici koji uskoro polažu malu maturu moraće manje da se oslone na uspeh iz škole, a više na znanje pokazano na testovima, jer je od ove godine način računanja bodova za upis promenjen, tačnije vraćen na model od pre nekoliko godina. Sa svim peticama iz škole moći će da imaju maksimalnih 60 bodova, a ako odgovore tačno na sva pitanja u tri testa, obezbediće još 40, umesto prošlogodišnjih 30 poena.
Testovi iz srpskog, odnosno maternjeg jezika, matematike i kombinovani test sa pitanjima iz istorije, geografije, biologije, hemije i fizike, imaće po 20 zadataka, ali će jezik i matematika biti vrednovani sa maksimalnih 13, a kombinovani sa 14 poena. Uspeh ih škole računa se sabiranjem proseka iz šestog, sedmog i osmog razreda i množi sa dva.
Ministarstvo prosvete vratilo je način bodovanja kakav je bio do 2014. godine, sa namerom da znanje pokazano na testu dobije veći značaj. Kako najveći broj učenika ima petice i četvorke u dnevniku, bilo je sve teže napraviti razliku na osnovu zaključenih ocena.
Učenici mogu da dobiju i bodove na osnovu nagrada na takmičenjima, koje će se takođe računati za upis u srednje škole. Prva tri mesta na međunarodnim takmičenjima nose 8, 10 i 12 bodova, a na republičkim 2, 4 i 6 poena.
Za polaganje male mature prvo će se prijavljivati oni koji na nju stižu sa zakašnjenjem od nekoliko godina - vanredni učenici stariji od 17 godina, koji će se u osnovnim školama prijavljivati od danas do 8. juna. U isto vreme prijavljivaće se i kandidati iz Republike Srpske, koji bi školovanje da nastave u Srbiji.
Završni ispit počinje testom iz srpskog, odnosno maternjeg jezika 18. juna u 9. časova. Drugog dana polagaće matematiku, a trećeg kombinovani test. Na svakom testu biće po 20 zadataka, a učenici će imati dva sata da ih reše. Ukoliko na pitanja odgovore ranije, moći će da izađu iz učionice, ali poslednjih 15 minuta izlazak neće biti dozvoljen.
Kada budu objavljeni rezultati i prođu rokovi za žalbu, učenici će školama predavati listu sa najviše 20 željenih obrazovnih profila. Nastavnici podsećaju đake da je važno da na listi navedu što više želja, kako se ne bi desilo da ostanu neupisani. Đaci se po školama raspoređuju tako što se ukršta njihov broj bodova sa listom želja i kompjuter to radi istovremeno za sve učenike, kako niko ne bi bio oštećen. Ako veći broj učenika, koji konkurišu u istu školu, ima jednak broj bodova, onda prednost imaju "vukovci", oni koji sa takmičenja donose više bodova ili su na maloj maturi imali više bodova od njihovih takmaca za isto mesto u učionici.
Novosti
Testovi iz srpskog, odnosno maternjeg jezika, matematike i kombinovani test sa pitanjima iz istorije, geografije, biologije, hemije i fizike, imaće po 20 zadataka, ali će jezik i matematika biti vrednovani sa maksimalnih 13, a kombinovani sa 14 poena. Uspeh ih škole računa se sabiranjem proseka iz šestog, sedmog i osmog razreda i množi sa dva.
Ministarstvo prosvete vratilo je način bodovanja kakav je bio do 2014. godine, sa namerom da znanje pokazano na testu dobije veći značaj. Kako najveći broj učenika ima petice i četvorke u dnevniku, bilo je sve teže napraviti razliku na osnovu zaključenih ocena.
Učenici mogu da dobiju i bodove na osnovu nagrada na takmičenjima, koje će se takođe računati za upis u srednje škole. Prva tri mesta na međunarodnim takmičenjima nose 8, 10 i 12 bodova, a na republičkim 2, 4 i 6 poena.
Za polaganje male mature prvo će se prijavljivati oni koji na nju stižu sa zakašnjenjem od nekoliko godina - vanredni učenici stariji od 17 godina, koji će se u osnovnim školama prijavljivati od danas do 8. juna. U isto vreme prijavljivaće se i kandidati iz Republike Srpske, koji bi školovanje da nastave u Srbiji.
Završni ispit počinje testom iz srpskog, odnosno maternjeg jezika 18. juna u 9. časova. Drugog dana polagaće matematiku, a trećeg kombinovani test. Na svakom testu biće po 20 zadataka, a učenici će imati dva sata da ih reše. Ukoliko na pitanja odgovore ranije, moći će da izađu iz učionice, ali poslednjih 15 minuta izlazak neće biti dozvoljen.
Kada budu objavljeni rezultati i prođu rokovi za žalbu, učenici će školama predavati listu sa najviše 20 željenih obrazovnih profila. Nastavnici podsećaju đake da je važno da na listi navedu što više želja, kako se ne bi desilo da ostanu neupisani. Đaci se po školama raspoređuju tako što se ukršta njihov broj bodova sa listom želja i kompjuter to radi istovremeno za sve učenike, kako niko ne bi bio oštećen. Ako veći broj učenika, koji konkurišu u istu školu, ima jednak broj bodova, onda prednost imaju "vukovci", oni koji sa takmičenja donose više bodova ili su na maloj maturi imali više bodova od njihovih takmaca za isto mesto u učionici.
Novosti
Komentari
Budite prvi koji će komentarisati ovu vest!
Ostavite komentar