Rođen u Čačku, gde sam završio osnovnu školu i Gimnaziju. Filozofski fakultet – grupa za istoriju u Beogradu. Zaposlen u Međuopštinskom istorijskom arhivu Čačak, sa zvanjem arhivski savetnik. Oženjen, otac troje dece, dakle BOGAT čovek.

Publikovao sam 62 rada u stručnim časopisima (u zemlji i inostranstvu), autor/koautor šest monografija, dve izložbe, učesnik četiri naučna skupa i kongresa sa objavljenim naučnim radovima. Za monografiju Zatamnjena prošlost. Istorija ravnogoraca čačanskog kraja, Knjiga prva, dobitnik nagrade za najbolje istoriografsko delo iz Zadužbine Đurđa, Danice i Jovanke Jelenić (Arhiv Srbije, 2003), i nagrade Dragiša Kašiković (Matica iseljenika, 2005); za knjigu Istorija Čačka. Hronologija od praistorije do 2000. godine (2009) dobitnik nagrade Danica Marković za izdavački poduhvat godine u Čačku 2009. godine, a za monografiju Osnovna škola „Milica Pavlović“ Čačak 1937-2012. Od bukvara do računara 1987-2012, (2012) dobitnik nagrade na Trećem sajmu školskog izdavaštva moravičkog okruga za izdavački poduhvat godine (2013). Monografija Zatamnjena prošlost. Istorija ravnogoraca čačanskog kraja,. Agonija i slom. Ratne 1944. i 1945. godina, knjiga treća, nalazi se na spisku literature za ispit Istorija Jugoslavije na Katedri za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu.
DA, ja sam lažni istoričar koji se navodno brine o istoriji grada Čačka i pripadnik sam, kako si objavio 3. aprila 2017. (ja nisam Balkanski špijun i ne snimam, ali imam nešto mnogo bolje – svoju glavu, papir i olovku), „uobražene poražene elite“ kako nas Ti „mudro“ etiketira. I zbog toga ću se boriti „svim sredstvima“ protiv takvih kao što si Ti, na demokratski način, protiv laži, neznanja, prisile, pretnji, kupovine glasova i mnogo čega lošega koje ste napravili i dalje činite. Zbog čega, jer Vas se ne plašim i nisam za „iznajmljivanje“ za minimalac, mnogo više vredim od takvih kao što si Ti i tebi sličnih, a na kraju i pripadnik sam „uobražene elite“. Ta pripadnost se ne kupuje.

Da li znaš političaru „po zanimanju na određeno vreme u javnom sektoru“ da su Čačani potomci doseljenika („došljaka“) iz Crne Gore, Hercegovine, Starog Vlaha i Bosne tokom 18 i 19 veka. Elem, tako su i moji Davidovići došli oko 1750. u čačanski kraj. Etnolozi su zabeležili da su to dobri vojnici, čvrsti, izdržljivi, dobri pevači veselog temperamenta, sa maštom, velike bistrine i brzog shvatanja mnogih problema (kao Ti, zasigurno), sa osećajem za pravdu itd. Zbog svog „došljačkog“ porekla sam rešio i stao u odbranu „ugroženih Srba“ i proveo više od dve godine u rovu (od 1991. do 1999), što kao dobrovoljac (Srpska garda, Beli orlovi) i rezervista VJ.

Ako se sećaš, to su oni nesrećni ratovi iz 90-ih u kojima je neki „mali“ aktivno agitovao protiv svetske i evropske zajednice, onih istih sada naših „velikih“ prijatelja. Ja iz tog rata izađoh živ i zdrav, hvala Bogu, samo bez polovine jednog plućnog krila. A to se slučajno desilo, dok sam branio kuću i ognjište „ugroženih Srba“ koji su morali hitno u Čačku da pozavršavaju neke poslove. Elem, bih naivan, oni umesto da završe te neodložne poslove za „srbstvo“ zapiše se u čačanskoj kafanici „Takovo“ i „Car Lazar“ i tuguju i pevaju junačke pesme. Nakon mog povratka i njihovog otrežnjenja, rešismo da u kafanici uz piće „evociramo“ sećanja na naše „zajedničke“ ratne poduhvate. Al, imadoh jedan problem. Ja ponosan, nemam para ni za jedno pićence, pa vrdam i izbegavam zbog sramote, jer se to „evociranje“ neće završiti samo na jednom piću. Ali oni uporni, zovu, zovu i moje drugove, kažu da ne brinemo, imaju oni. Ja nisam mogao, ne od sramote već zbog ponosa, gde bre JA, navodno neki domaćin/starosedelac da mi oni, koji su ostali bez „ognjišta“, plaćaju piće u mom gradu. Ali neki moji drugovi ostadoše, šta ćeš, treba razumeti. Razumeš me, bre kao Čačanin, ne mogu da se „foliram“ bez filera u džepu i NEĆU da mi drugi plaća piće. Pa čak su hteli jednom i celu kavanicu da „iznajme“ za naše druženje, po povoljnoj ceni, rekoše znaju gazdu.
Tako ja reših da se malo „povučem“ i učlanim ti se JA iz foliranja u Arhivističko društvo Srbije (nešto slično biblioteci, Ha znaš ti to, ti si na državnom položaju) i oni me ubrzo postaviše za člana nekog Izvršnog odbora, pa posle i nekog Redakcijskog odbora nekih običnih novina. Tu me nateraše da čitam neke teške i nerazumne „folerske“ stručne stvari iz istorije. Onda ti ja, moj Marko, reših krijući od svih da pređem na neko narodsko, kažu napredno štivo, „prebrojavanje krvnih zrnaca“. Odmah videh i pročitah nešto aktuelno i moderno, „šovinističko“ prebrojavanje, i to ni manje ni više nego mom rođaku Vuku Jeremiću. I ja ti reših da pređem „aktivno“ na te novine, pa i da pokušam da napišem neki članak za te novine i pomognem oko prebrojavanja „krvnih zrnaca“, elem znam čoveka. Još su nam se đedovi, Bogoljub i moj Momčilo, bliski krvni rođaci „šovinistički“ proveli u nemačkim konc logorima. Doduše i ti to znaš, da se ne foliramo, pratio si, mislim i da si nešto snimao, pripremao za neku tvoju „priču“ o, kako ti reče, „nebitnom“ (a ja da dodam neobrazovanom, završio tamo neki u tuđini, „glupi“ fakultet) čoveku-liku ili si to hteo o meni da pišeš. Marko, Marko. Kako bre nisam ukapirao, pa slao si mi ranije neke uslikane priloge, upozoravao me… Sada, kada shvatih, prosto mrzim sebe, ceo svet… Pa, tvoja je bila civilizacijska dužnost da me ranije upozoriš, zar ne. Ali bezuspešno su pokušavali i neki drugi.

A tko si, bre, Ti. Političar po zanimanju, kako reče na svojoj stranici. To zanimanje postoji samo u ovoj zemlji i nigde u svetu. Ja, ponovo da Ti objasnim, živim od svog znanja, a ne od „muke narodne“. Ti, kako mi reče u privatnoj prepisci, „ratuješ rečima“ i verovatno od toga živiš, dokonišeš. Sve znaš i svakog kritikuješ i „mudro“ etiketiraš i upravo Ti zbog tvojih reči deliš narod na članove i ostale. U društvima male razvijenosti, niske kulture i male demokratičnosti, sa malim potrebama za stručnošću, znanje je „civilizacijska opasnost“. Ali, krivicu snosi i „uobražena elita“ koja ćuti. Ja neću da ćutim!!! I zboga toga ćeš Ti biti krivac za moje eventualno buduće aktivno uključunje u borbu (nudim se na „iznajmljivanje“), jer sam po karakteristikama, kako rekoše etnolozi, Čačanin. Ti to nisi, po etnolozima, jer si kukavica i opasno „ratuješ rečima“.
Narode, da pređem na zbilju. Ko je shvatio, shvatio je. Ko nije, narodni (tako bi trebalo da bude) ili samo napredni tribun je dužan da mu to objasni, i ne samo to….kad i ovo nevreme prođe. Izdržaćemo, idemo dalje.
Do tada moji Čačani („ugroženi starosedeoci i došljaci“) i DVERJANI (oni su po „političaru“ posebna kategorija) pratite fejsbuk profil Istorija Čačka, upoznajte svoj grad, tradiciju, običaje, biografije poznatih Čačana, predlažite nazive ulica po svojim junacima i istaknutim sugrađanima, poštujte svoju prošlost, branite kulturno-istorijski identitet grada od nerazumnih poteza pojedinaca i interesnih grupa.
Historia magistra vitae est!
Goran Davidović
iznajmljeni istoričar i folirant

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here