„Dobre, dobre, će vidime”, uzvratio je bugarski pukovnik buntovnoj književnici Danici Marković, o jeseni 1917. u porobljenom Prokuplju.

Otadžbina je stupala iz rata u rat, a Danica Marković o jeseni 1913. ostavila Beograd i osvanula u Prokuplju. Sa šestoro dece i izabranikom životnim, Momčilom Tatićem, koji tu bejaše postavljen za okružnog načelnika. U novom staništu, poput helenskih junakinja, priključila se buntovnicima. I, mnogo godina kasnije napisala: „Nikad ne osetih život tako intenzivno, kao u palanci za vreme okupacije.”

Ovako Milica Baković, bibliotekarka iz Čačka, otvara priču o ratnoj časti i usudu prve moderne srpske pesnikinje. Kći čačanskog učitelja, Danica Marković (Čačak 1879 – Beograd 1932), proleća 1917. stala je uz rame topličkim ustanicima, ali je posle sloma bune počeo novi krug pakla za nju. Te sudbinske dane lepe književnice opisuje, u sećanjima 1932, njena učiteljica Milena Bojović. Ovako…

Prva posledica ustanka bila je dolazak 21. puka bugarske vojske. Ostaviše zgarišta i krvave tragove naslednicima. To je bio 11. puk „opolčežaca”, a za njima u jesen, kao u najgorim zbitijima, dođoše komitadžije, da dovrše ako je šta ostalo. Pročuše se, po zlu i nečinu, imena pukovnika Atanasova, Nikolova, Orovčanina, Kruma…
Politika, Gvozden Otašević

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here