U našu redakciju stiglo je saopštenje Saveta za informisanje Gradskog odbora Srpske napredne stranke Čačak koje prenosimo u celosti:

U svojoj večitoj nameri da sebe u javnosti predstave kao tobože žrtve i mučenike, čačanska opozicija je u tolikoj meri poslednjih dana pokazala svoj bezobrazluk, drskost i licemerje, da to već prelazi granice dobrog ukusa.

Najnoviji primer je tugovanka predsednika Odborničke grupe Dveri Aleksandra Tanaskovića zbog presude Osnovnog suda u Čačku, kojom je zbog nasilničkog ponašanja osuđen na zatvorsku kazno od četiri meseca, uslovno na godinu dana. Tanasković je bio „junak“ kada je tokom skupštinskog zasedanja hrpom materijala pogodio u glavu predsednika lokalnog parlamenta Igora Trifunovića, ali je na sudu bio manji od makovog zrna, negirajući da je to uradio, uprkos činjenici da je scene iz čačanske Skupštine videla cela Srbija. Kukavički do kraja.

Groteskno zvuče i poslednja saopštenja Nove Srbije, koju ostatak čačanske opozicije naziva lažnom opozicijom, a da ni oni sami izgleda ne znaju šta su. Ko god je bio u sali ili prenos poslednjeg zasedanja Skupštine grada Čačka pratio putem malih ekrana, mogao je da se uveri da je tokom glasanja u sali bilo 38 odbornika vladajuće koalicije, što je potvrđeno i besomučnim, više puta ponavljanim prebrojavanjem na zahtev opozicije. Svima je sve bilo jasno, osim malobrojnim prisutnim odbornicima NS. Neverovatno je da visokoobrazovani ljudi, poput jednog univerzitetskog profesora, jednog doktora, jednog diplomiranog agronoma, jednog ekonomiste, doduše sa sumnjivom diplomom… nisu mogli da sami prebroje prisutne u sali, a ponašali su se kao mala deca kada igraju žmurke, pa čas uđu, a čas izađu iz sale, pa traže ponovno prebrojavanje. Tako to rade samo nezrele i neiživljene osobe, željne nekog lažnog dokazivanja ili kvazi popularnosti. Onakvi kakvi su, spremni su ne za Skupštinu, već za najprostiji i najmizerniji rialiti šou. O ponašanju njihovog predsednika Odborničke grupe Miloša Marića bespredmetno je trošiti reči, jer on ni sam ne zna da li je došao ili pošao, da li je za nešto ili protiv, vodi li se iz svoje ili iz glave Velimira Ilića.

Posebno degutantno zvuče optužbe odbornika NS Milana Draškića na račun određenih poteza aktuelne vlasti. On kao da zaboravlja da je na mesto direktora Gradske stambene agencije došao kada je deo vladajuće koalicije u prošlom mandatu činila Srpska napredna stranka, da ga nova rukovodeća gradska garnitura nije smenila i pored određenih manjkavosti u radu i da je po isteku mandata vraćen na posao u JKP „Komunalac“, mada ugovor koji je potpisao sa svojim partijskim drugom Milojem Vojinovićem, tada direktorom tog javnog preduzeća, možda i nije baš sasvim u skladu sa Zakonom. Dakle, dok je sa naprednjacima „duvao u istu tikvu“ sve je bilo u redu, a sada odjednom ništa ne valja. Doduše, to je Draškićev manir iz ranijeg vremena, kada je zbog posla u javnom sektoru napustio Srpski pokret obnove i prešao u Novu Srbiju.

Pokušaj novosrbijanaca da „ožive“ politički mrtvog Velimira Ilića je smešan, pošto je svima poznato da su za vreme njegovog učešće u vlasti na svim nivoima, Srbija i Čačak ostali bez stotine hiljada radnih mesta, privreda je uništena pljačkaškim privatizacijama, a do enormnog bogatstva je došao mali krug ljudi iz tadašnjeg vladajućeg režima, među kojima je i Velimir Ilić. Lepo bi bilo kada bi Nova Srbija navela bar jednog investitora koga je dovela za vreme svoje vladavine u gradu Čačku i nekoga zaposlila, izuzev svojih članova u svim javnim ustanovama, preduzećima i gradskoj upravi.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here