Sve javne ustanove, poslovni centri i stambene zgrade više od 30 metara morali bi da budu zaštićeni od udara groma.

Sa gromobranom je sigurnije: manastir Hilandar, foto: N. Stefanović

Kuća porodice Cogoljević u selu Guberevci kod Čačka izgorela je nedavno u požaru koji je izazvao udar groma. Isto je zadesilo i porodicu u Erčagama kod Ivanjice – za nepunih pola sata otišlo je sve što su tokom života stvarali: alat, stvari, nameštaj, dokumenta… Od udara groma i u prijepoljskom naselju Orovac zapalila se porodična kuća, pa su požari tokom nevremena naterali mnoge da provere da li su ispravni gromobrani na kućama i zgradama u kojima žive i da li ih uopšte ima.

– Izgleda da ljudi neće više da strepe da li će Sveti Ilija Gromovnik čuti i uslišiti njihovu molitvu – primećuje u šali Nikola Stevanović, čovek koji se punih 25 godina bavi zaštitom od atmosferskih pražnjenja, za koju kaže da je prilično pouzdana, u šta su se uverili i monasi manastira Hilandar, gde je takođe postavljao i proveravao zaštitu.

Doduše, gromobrani sa ranim startovanjem, koji se stavljaju na porodične kuće, predstavljaju trošak od 60.000 do 250.000 dinara, ali u odnosu na dragocenost koju štite, to i nije mnogo, primećuje naš sagovornik.

U toku nevremena posebno su ugrožene zgrade više od 30 metara, zbog čega moraju da imaju gromobrane da ih štite, kao i sve javne ustanove, poslovni centri, crkve jer i u njih može da udari grom zato što su ovi objekti dominantni u odnosu na okolinu. Ipak, stanari stambenih zgrada o ispravnosti gromobrana pomisle samo kada počne da seva.

– Dok je sve bilo na savesti stanara malo se brinulo o zaštiti, možda i zato što su se osećali bezbedno. Verujem da će novopostavljeni upravnici zgrada voditi više računa o ispravnosti gromobrana – primećuje Stevanović.

Mogućnosti da nekoga u stanu udari grom gotovo da nema, ali je tu rizik od požara i kvarova električnih uređaja. Zato je važna redovna provera ispravnosti gromobranske instalacije u zgradama, na svake četiri godine, podseća naš sagovornik. Ovlašćene firme kontrolišu objekte u zavisnosti od njihove namene na period od dve do šest godina i izdaju uverenje. Cena ove usluge je oko 10.000 dinara i, važno je naglasiti, nadležna inspekcija to redovno proverava, što Srbiju, po savesnosti, svrstava u sam vrh evropskih zemalja, navodi stručnjak za gromobranske sisteme.

– Po Zakonu o zaštiti od požara, čije je sprovođenje u nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova, sektora za vanredne situacije, korisnici su dužni da nas pozovu da izađemo na teren kako bi protivpožarnim inspektorima dokumentovali da je gromobranski sistem ispravan – naglašava Stevanović, dodajući da u slučaju da kontrola nije urađena kaznu plaćaju direktor i firma.

Sistem zaštite od udara groma sastoji se od tri komponente. Šipka, koja se uočava na vrhu zgrade, projektovana je da posluži za pražnjenje groma. Ima ih različitih oblika, veličine i dizajna. Drugi deo su provodnici, metalne trake koje služe da sprovedu struju groma. Nalaze se duž ivica i vrhova krova i niz zidove do prizemlja zgrade. Treći deo su šipke u zemlji povezane sa provodnicima. Cilj cele instalacije je da preuzme i sprovede električno pražnjenje u zemlju. Siguran put za pražnjenje groma je najvažniji.

Najčešći problem zbog kojeg je i neophodna kontrola gromobranskih instalacija jeste nastanak korozije usled atmosferskih uticaja, kao i udara groma, ali oštećenja se najčešće dešavaju prilikom izvođenja različitih građevinskih radova, pre svega na krovu. S obzirom na to da gromobranske instalacije ne mogu sprečiti oštećenja elektronike i računara, trebalo bi ih isključiti tokom grmljavine, da bi se zaštitili. Važno je naglasiti da gromobran na jednoj kući ne štiti drugu kuću, upozorava na kraju razgovora Stevanović.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here