Sve javne ustanove, poslovni centri i stambene zgrade više od 30 metara morali bi da budu zaštićeni od udara groma.
Kuća porodice Cogoljević u selu Guberevci kod Čačka izgorela je nedavno u požaru koji je izazvao udar groma. Isto je zadesilo i porodicu u Erčagama kod Ivanjice – za nepunih pola sata otišlo je sve što su tokom života stvarali: alat, stvari, nameštaj, dokumenta… Od udara groma i u prijepoljskom naselju Orovac zapalila se porodična kuća, pa su požari tokom nevremena naterali mnoge da provere da li su ispravni gromobrani na kućama i zgradama u kojima žive i da li ih uopšte ima.
– Izgleda da ljudi neće više da strepe da li će Sveti Ilija Gromovnik čuti i uslišiti njihovu molitvu – primećuje u šali Nikola Stevanović, čovek koji se punih 25 godina bavi zaštitom od atmosferskih pražnjenja, za koju kaže da je prilično pouzdana, u šta su se uverili i monasi manastira Hilandar, gde je takođe postavljao i proveravao zaštitu.
Doduše, gromobrani sa ranim startovanjem, koji se stavljaju na porodične kuće, predstavljaju trošak od 60.000 do 250.000 dinara, ali u odnosu na dragocenost koju štite, to i nije mnogo, primećuje naš sagovornik.
U toku nevremena posebno su ugrožene zgrade više od 30 metara, zbog čega moraju da imaju gromobrane da ih štite, kao i sve javne ustanove, poslovni centri, crkve jer i u njih može da udari grom zato što su ovi objekti dominantni u odnosu na okolinu. Ipak, stanari stambenih zgrada o ispravnosti gromobrana pomisle samo kada počne da seva.
– Dok je sve bilo na savesti stanara malo se brinulo o zaštiti, možda i zato što su se osećali bezbedno. Verujem da će novopostavljeni upravnici zgrada voditi više računa o ispravnosti gromobrana – primećuje Stevanović.
Mogućnosti da nekoga u stanu udari grom gotovo da nema, ali je tu rizik od požara i kvarova električnih uređaja. Zato je važna redovna provera ispravnosti gromobranske instalacije u zgradama, na svake četiri godine, podseća naš sagovornik. Ovlašćene firme kontrolišu objekte u zavisnosti od njihove namene na period od dve do šest godina i izdaju uverenje. Cena ove usluge je oko 10.000 dinara i, važno je naglasiti, nadležna inspekcija to redovno proverava, što Srbiju, po savesnosti, svrstava u sam vrh evropskih zemalja, navodi stručnjak za gromobranske sisteme.
– Po Zakonu o zaštiti od požara, čije je sprovođenje u nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova, sektora za vanredne situacije, korisnici su dužni da nas pozovu da izađemo na teren kako bi protivpožarnim inspektorima dokumentovali da je gromobranski sistem ispravan – naglašava Stevanović, dodajući da u slučaju da kontrola nije urađena kaznu plaćaju direktor i firma.
Sistem zaštite od udara groma sastoji se od tri komponente. Šipka, koja se uočava na vrhu zgrade, projektovana je da posluži za pražnjenje groma. Ima ih različitih oblika, veličine i dizajna. Drugi deo su provodnici, metalne trake koje služe da sprovedu struju groma. Nalaze se duž ivica i vrhova krova i niz zidove do prizemlja zgrade. Treći deo su šipke u zemlji povezane sa provodnicima. Cilj cele instalacije je da preuzme i sprovede električno pražnjenje u zemlju. Siguran put za pražnjenje groma je najvažniji.
Najčešći problem zbog kojeg je i neophodna kontrola gromobranskih instalacija jeste nastanak korozije usled atmosferskih uticaja, kao i udara groma, ali oštećenja se najčešće dešavaju prilikom izvođenja različitih građevinskih radova, pre svega na krovu. S obzirom na to da gromobranske instalacije ne mogu sprečiti oštećenja elektronike i računara, trebalo bi ih isključiti tokom grmljavine, da bi se zaštitili. Važno je naglasiti da gromobran na jednoj kući ne štiti drugu kuću, upozorava na kraju razgovora Stevanović.
