A od doktora terapija: tri dana Guče

Kako počne avgust, dr Dušan Milivojević (68) ostavlja stetoskop i mantil, seda u avion i polazi ka Guči. I tako svake godine, još od devedesetih. Lekar koji decenijama ima ordinaciju u glavnoj ulici Štutgarta, Keningštrase, od detinjstva ne propušta sabore trubača, samo što mu je onda bilo mnogo bliže, pošto je odrastao u desetak kilometara udaljenoj Kotraži.

[caption id="attachment_78718" align="aligncenter" width="672"] Dr Dušan Milivojević u šatri „Pod lipom”, foto: G. Otašević[/caption]

– Pacijentima u Nemačkoj, da mogu, kao terapiju bih prepisivao tri dana Guče. Ovo je lek – kaže dr Milivojević za „Politiku”.

To je i najkraće objašnjenje zbog čega i slavni i neznani svakog žarkog leta prevaljuju mora i okeane i hiljade kilometara samo da bi bili deo Dragačevskog sabora. Tako je i na ovom, 58. srpskom prvenstvu trubača, a doktor opet predvodi neobičnu družinu saborskih starosedelaca.

Bio je opčinjen umećem Bobana Markovića iz Vladičinog Hana i na saboru 2003. opkladio se sa slavnim trubačem da će i on naučiti da svira trubu. Vratio se u Štutgart, uzeo učitelja i već na jesen telefonom pozvao Bobana i na slušalicu mu trubom odsvirao „Crni voz”.

Polazeći ka Srbiji uvek ponese i tri para odela, pošto kućni savet želi da izgleda kao gospodin. Ali, u Guči i ne otvara taj kofer, već nosi farmerke i majicu. I, razume se, voli da sedi pod šatrom. Zato je i prodavac paradajza iz Ivanjice mislio da je doktor vlasnik šatre „Pod lipom” jer ga tu stalno viđa, i upitao ga koliko paradajza da mu dotera.

– Dvesta kila – odgovorio je doktor kao iz topa i otišao.

Posle jednog sata, čovek je doterao paradajz i počeo da ređa gajbice, a pravi vlasnik šatre Mile Lučić upitao ga šta to radi.

– Evo, istovaram, gazda naručio.

A iz Ljubljane je i ove godine na Sabor doleteo Aleksa Protić (82), rođeni Gučanin. Od 1958. godine živi u glavnom gradu Slovenije, pa iako mu je adresa 697 kilometara daleko od zavičaja, kao da nikada odavde nije otišao. Razne dužnosti, profesionalne i druge – direktor JAT-a za Sloveniju, dopisnik „Politikine” kuće, delegat na Prvoj fudbalskoj ligi SFRJ – nisu ga omele da doputuje na svaki od 58. sabora u rodnoj varošici. Decenijama je u Guči bio zadužen za generalnu probu takmičenja trubača, uvek besplatno i drage volje.

Od svoje osme godine, dakle od prvog sabora, u Guču dolazi i Milutin Davnić (64), koji je rodnu Trnavu kod Čačka odavno zamenio adresom u Berlinu. I nikad mu nije daleko i uvek je u Guču dolazio sa suprugom Irenom Bernaldo. Milutin i Nemica, sa odećom u bojama srpske zastave, imaju običaj da jezde Gučom na koturaljkama (danas rolerima), a ovde su se i venčali, 12. avgusta 2010, na 50. saboru.

Stalni posetilac od 2000. bio je i Živadin Krstić, koji je 1959. emigrirao iz Srbije kao tek punoletni bokser niškog Radničkog. U Njujorku je razvio posao sa gajenjem, prodajom i iznajmljivanjem ekskluzivnog cveća i iza sebe ima karijeru glumca u vesternima, pod pseudonimom Žilijen Kris. Najdraža mu je uloga u filmu „Bezakonje”, sa Li Van Klifom i Finanom Kinom, iako je poginuo već na početku.

– Šta sam mogao da igram nego bandita, i morali su odmah da me smaknu jer sam po scenariju bio Kinov sin – pričao nam je ranije.

Miloradu Miloševiću nije bilo teško da decenijama iz Skandinavije dolazi na sabor. U Geteborgu, gde radi kao probni vozač u „Volvou”, sedne u auto, pusti trubače na radiju i tako vozi 2.100 kilometara do rodnih Pranjana, ispod Ravne gore. Odatle je časkom preći u Guču. Na svakom saboru viđamo i Dragana Jovanovića Lafa (82), koji živi u dvadesetak kilometara udaljenom Dljinu. Bio je kapelnik pobedničkog orkestra na prvom saboru, 1961. godine, i rado ga se seća: – Bina u porti bila je okićena ćilimima, na njoj razmahani igrači u narodnim nošnjama. Izdvajao se Krstomir Sretenović, nosilac Karađorđeve zvezde, a narodu oko crkve besplatno su deljeni ovčetina i grejana rakija. Kući smo se vratili s punim džepovima para.

– Guču volim kô hleb – kaže Božidar Nikolić Donja (63), trubački majstor iz Grdelice, koji je pre 47 godina prvi put došao na sabor i kasnije ovde 26 puta svirao kao kapelnik.

Svira i dalje, samo što je mesto vođe u orkestru prepustio sinu Milanu i unuku Bogdanu.

Aco Popović (59) iz Čačka ima već 40 godina saborskog staža, bez izuzetka i prekida. Najpre kao mlad konobar u čuvenoj šatri „Kod Šora”, koja je bila postavljena, onda davno, kraj Doma kulture u Guči, a zatim je tri decenije držao svoje šatre u raznim tačkama varošice.

– O mojim šatrama i gostima mogao bih roman da napišem, ali nemam vremena, moram da radim. Piši ti – kaže nam krčmar.