Kada bolest pokuca na vrata najstarijih sugrađanina i njihov život postane gotovo nezamisliv bez podrške i pomoći drugog lica, naslednici se nađu pred novim izazovom – kako uskladiti posao i život sa željom i dužnošću brige o roditeljima. I dok zakonski okviri u našoj zemlji ne predviđaju mogućnost otvaranja bolovanja zbog brige o bolesnim roditeljima, cene privatnih negovatelja koji će brinuti 24 sata o slabo pokretnim i bolesnim starim osobama kreću se od 50.000 dinara na mesečnom nivou.

foto: Shutterstock

I dok penzioneri preko udruženja pokušavaju da izbore pravo na negu i pomoć svojih naslednika kroz dopunu važećih zakona, zaposleni naslednici razmatraju alternative ukoliko se nađu u situaciji da je roditeljima neophodna tuđa nega i pomoć. Naime, u Srbiji zakonom nije uređeno da su deca obavezna da brinu o roditeljima ili da zbog toga dobiju pet dana odsustva sa posla. Nemoguće je dobiti odsustvo sa posla zbog bolesti roditelja ukoliko ne živite sa njima u istom domaćinstvu.

– Još uvek mi nije neophodna pomoć nekog drugog lica ili moje dece, nisam vezana za postelju bogu hvala. Nadam se i da neću to dočekati, ne zbog sebe, već zbog dece, neću da im budem teret. Vidim da rade non-stop, jedva se viđaju i sa svojom decom i sada još i ja da im se “popnem” na vrat. Znam da ne mogu ni po zakonu da traže od poslodavca da izostaju da bi negovali roditelje, a iskreno ne znam ni koji poslodavac bi to dopustio. S druge strane moja penzijica od 25.000 dinara ne bi bila dovoljna da plate nekome da me gleda – iskrena je Milena Jovanović (75), penzionerka koju smo zatekli u parku, dok sa komšinicom nadgleda unuka na igralištu.

I dok iz domova zdravlja kažu da se za teško obolelog člana porodice može “izdejstvovati” maksimalnih sedam radnih dana bolovanja, iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) navode da je zakonom propisano da pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad važi samo kada se osiguranom licu razboli supružnik ili dete. Na bolovanje tada mogu da odu zbog nege bolesnog člana uže porodice.

Ako je roditelj član šire porodice, osiguranik nema pravo na bolovanje. Međutim, prema Zakonu o radu, ugovorom o radu ili opštem aktu poslodavca, može se odrediti plaćeno odsustvo iz navedenog razloga, ali to onda nije u nadležnosti RFZO-a, već samog poslodavca zaposlenog – objašnjavaju u RFZO.

Opcija angažovanja trećeg lica koje bi povremeno provodilo vreme sa najstarijima ili pružalo celodnevnu pomoć razmatra se dok se računica ne stavi na papir. Pomoć u kući za stara lica naplaćuje se po satu od 300 do 500 dinara. S druge strane, osmočasovna dnevna briga o starima staje od oko 30.000 dinara mesečno, dok se za 24-časovnu negu mora izdvojiti čak i duplo više. Smeštaj u privatnim domovima staje od 35.000 dinara mesečno. Uzimajući u obzir prosečna mesečna primanja penzionera, neophodno je i da naslednici dodaju na penziju, čak i da udvostruče njen iznos ako nisu u stanju da samostalno pruže negu obolelim roditeljima.

ŠTA KAŽE PORODIČNI ZAKON

Prema porodičnom zakonu dete je obavezno da izdržava roditelje ukoliko su oni nesposobni za rad ili nemaju dovoljno sredstava da sami sebe izdržavaju. Takođe, dete će izdržavati roditelja srazmerno svojim mogućnostima, a ukoliko bi obaveza izdržavanja predstavljala veliko opterećenje za dete, onda roditelji ne bi imali pravo na izdržavanje. Zakonom o radu regulisano je i da zbog brige i nege članova uže porodice, zaposleni ima pravo na pet dana plaćenog odsustva u toku kalendarske godine. Užu porodicu čine deca, bračni drug, roditelji, braća, sestre ili staratelji koji žive u istom domaćinstvu sa zaposlenim. Tako deca mogu da dobiju od poslodavca odsustvo zbog teže bolesti roditelja sa kojim žive.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here