Da li su “akcija”, “sniženje”, “popust”, “trajno niske cene u trgovinama” to stvarno ili se koriste tek tako, da bi se privukli kupci? Da li potrošači tim natpisima veruju? Sve i da snize cenu za dinar, trgovci ne krše zakon, krše ga jedino ukoliko ne obezbede dovoljnu količinu robe na sniženju.

Nema trgovine koja ne nudi robu na popustu, a to je postala uobičajena praksa velikih trgovinskih lanaca. Prodavci odeće i obuće to čine sezonski i kod njih su i najveća sniženja, koja idu i do 70 odsto, dok su ovi procenti niži kada je reč o prehrambenim radnjama.

Foto: Goran Srdanov, RAS Srbija

“Igra psihologije” kupaca i prodavaca

Igra psihologije između kupaca i prodavaca nije neuobičajena pojava. Naročito kada trgovci pribegavaju da veliki broj artikala stave na sniženje, pa se kod potrošača stvara osećaj da je mnogo toga više nego što zapravo jeste sa nižim cenama. Ali da li se i šta se može bitii “sniženje”? Recimo može li se smatrati popustom to što je cena kafa određenog proizvođača snižena bukvalno za pet dinara, a dovoljno da se artikal označi bojom za popuste ili što je omiljena grickalica jeftinija za tri dinara?

– Trgovci ne krše zakon ako snize cenu i za dinar. Pitanje je međutim da li mi verujemo sniženjima, jer akcijska cena ne znači da je to najpovoljnija cena robe na tržištu – ističe za “Blic biznis” Zoran Nikolić, potpredsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

Na akciji, a možete isto to da kupite u drugoj radnji za još manje pare

Internet doba nudi mogućnost kupcima da provere cene i tako da ne budu dovedeni u zabludu da nešto zato što je na sniženju je zapravo i najpovoljnije. Jer, to što je proizvod na akciji ne znači da je i sa najmanjom cenom na tržištu, zato je potrebno dobro se informisati, kako ne bi ispalo da kupite na “velikom popustu” a onda u drugoj prodavnici istu robu vidite sa nižom cenom iako nije na akciji.

Nejasno je do kada traje sniženje

Zakon takođe nalaže da mora da postoji jasno istaknut rok od kada do kada je određen proizvod na akciji. Pri tom, trgovac kada prođe period sniženja, može i da poveća cenu artikla u odnosu na onu od pre sniženja. Ova praksa primećena je kod trgovaca sportske opreme.

– Reč je o tržišnoj ekonomiji i slobodnom formiranju cena, ali iako se ne krši zakon postavlja se i pitanje poslovnog morala takvog trgovca – ukazuje naš sagovornik.

Ne obezbeđuju dovoljnu količinu robe

Za određene artikle međutim prodavci svesno više spuštaju cene nego uobičajeno, pa se desi da se oni prodaju prvog dana od kada su na sniženju. To se naročito dešava sa kućnom hemijom.

– U tom slučaju trgovac krši zakon, jer bi trebalo da obezbedi količinu koja je u skladu sa redovnom potrošnjom te robe. A ne primera radi, određenom deterdžentu snizi cenu, zna da za nedelju dana proda na stotine komada praška za veš, a na popustu je tek pedesetak komada. Trgovac bi morao da obezbedi količinu robe na sniženju koja mora da bude više nego što se redovno prodaje – ističe Zoran Nikolić, potpredsednik NOPS.

Šta trgovci moraju

Pomoćnik ministra za zaštitu potrošača Višnja Rakić, ukazala je na obavezu trgovaca da moraju da donesu i jasno istaknu odluku o prodajnom podsticaju, početak i vremenski period tokom kojeg traje sniženje, procenat sniženja kao i da jasno istaknu staru cenu proizvoda i cenu nakon sniženja.

– Visinu prodajnog podsticaja određuje sam trgovac i to je pitanje koje se tiče njegove poslovne politike – istakla je Rakić.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here