Poreznici samo dojavom mogu da spreče ilegalce

Podatak da firma godinama nema promet ne smatra se presudnim za poresku kontrolu. Za krivično delo neuplaćivanje poreza po odbitku predviđena je novčana i kazna zatvora do tri godine.

Podatak da je direktor firme za proizvodnju cipela „Gruppotre”, iz Debeljače, pet godina prodavao obuću na crno, kao i da je sve to vreme 50 radnika radilo na crno, a on regularno plasirao svoju robu na tržište, izazvao je ne samo nevericu kod većeg dela javnosti nego i konstataciju da u stvari u Srbiji porezi i doprinosi ne moraju ni da se plaćaju. I nikom ništa.

Pri tome, kada je nedavno otkriven direktor je poreznicima rekao da nije znao da krši zakon. Mnogo interesantnije od toga je kako niko od inspekcijskih službi nije pet godina kroz papire proveravao poreklo cipela.

Na pitanje kako je moguć ovakav propust poreznika, poreski stručnjak i jedan od bivših direktora Poreske uprave Srbije, Đerđ Pap, kaže za „Politiku” da nije to jedina firma koja godinama nema promet na računu, odnosno da ne radi.

– Ne postoji o tome evidencija, ali takvih firmi ima na hiljade. To što ne rade, odnosno nemaju promet, samo po sebi nije ni čudno ni sumnjivo. Ako uz to firma nema ni prijavljene radnike, do podataka da neko radi u „dubokoj crnoj zoni” Poreska uprava može doći samo nekom „dojavom” zainteresovanog ili oštećenog lica – kaže Pap.

– Poreska uprava nema dovoljno poreskih inspektora, da zakuca kod svakog poreskog obveznika, a činjenica da firma nema godinama promet ne smatra se presudnom za kontrolu – kaže on.

Na pitanje da li je još uvek na snazi odluka da poslodavac ne može da isplati zarade ako prvo ne plati doprinose, Pap, odgovara, da jeste. – Poslodavac prvo mora da podnese poresku prijavu o obračunatoj zaradi i tek tada može, najranije istovremeno sa plaćanjem poreza i doprinosa, da isplati neto zaradu radniku. Banka ne sme da realizuje isplatu plata pre plaćanja poreza. I to u praksi dobro funkcioniše. Ali, u ovom slučaju nije bilo nepravilne isplate zarade prijavljenog radnika nego plaćanje na crno što se ne može utvrditi na ovaj način već samo inspekcijskom kontrolom – ističe Pap.

On dodaje da postoji krivično delo, neuplaćivanje poreza po odbitku, za koje je predviđena kazna zatvora do tri godine i novčana kazna, i ona se može izreći direktoru, ili preduzetniku.

Upitan da li poslodavac sada, kada je sve otkriveno, mora da uplati doprinose za sve što nije, Pap odgovara da je to složenije pitanje, imajući u vidu da radnici nisu bili prijavljeni. Da bi direktor sada uplatio sve što nije potrebno je da se utvrdi staž radnicima u nadležnom fondu. Tek posle toga može se govoriti o obavezi uplate doprinosa.

Goran Radosavljević, prof. dr na Fakultetu FEFA, kaže da je u zemlji u kojoj Poreska uprava ne radi svoj posao, moguće da neko pet godina zapošljava toliko radnika, a da niko i ne zna da postoji.

– U takvom okruženju nema sistemske kontrole i poreznici vrše pritisak samo na prijavljene subjekte dok one koji rade u potpuno crnoj zoni ne vidi niti kontroliše.

Zakon je, ističe, veoma blag prema onima koji ne prijavljuju da rade. Ako neko legalno radi i pogreši prilikom prijave poreza (ne dostavite svu dokumentaciju) može da plati milionsku kaznu. Ali, ako obavlja neregistrovanu delatnost najgore što može da mu se desi je da plati porez u roku od 15 dana i da se registrujete u roku od 30 dana.