Saopštenje Marka Parezanovića, narodnog poslanika i poverenika GrO SNS Čačak

– Izjava Srđana Noga je paradigma načina razmišljanja i delovanja trule opozicije ogledane u navrat-nanos sklepanom Savezu za Srbiju. Oni mrze jedni druge, što možemo potkrepiti mnogim njihovin izjavama iz veoma bliske prošlosti, ali ipak najviše mrze to što više nisu vlast.

Srđan Nogo se ne razlikuje mnogo od Željka Veselinovića, sličan nivo svesti i načina razmišljanja. Ne tako davno Slaviša Ristić upozorio je predsednika Srbije, da bi mogao da prođe kao Đinđić. Dakle imamo na delu konstantan govor mržnje i sve otvorenije pozive na nasilje. Nikakvo lažno ograđivanje to ne može da sakrije, neće se oni odreći ni Noga, ni Veselinovića, ni Ristića. Oni se spremaju za ulične borbe. Trenutno ih muče dva problema. Prvi kako da regrutuju što veći broj “boraca” i drugi kako da isceniraju dobar povod za akciju.

Otuda priče o milionima migranata koji će da nasele Srbiju i da otimaju imovinu građana Srbije. Bulazni čovek o Dablinskom sporazumu koji Srbija ne može da potpiše sve i da hoće, jer taj sporazum za Srbiju ne važi. Ali koga to briga, uvek ima lakovernih čiju muku koriste oni koji nikakve muke u životu nemaju. Ono što svakako zabrinjava što ima i onih koji su “popili” Nogovu priču o milion migranata i Dablinskom sporazumu i koji smatraju da je sasvim okej obesiti predsednika i premijerku.

Pre par meseci imali smo slučaj navodnog nestanka novinara. Već su spremili sveće, krokodilske suze i isplanirali proteste, pa su ostali vidno razočarani kada je postalo jasno da se pomenuti novinar samo malo šalio. Najave hapšenja novibara i zatvaranja nepodobnih medija vraća nas u vreme najgore cenzure Dragana Đilasa o kojoj je najbolje govorika naša Čačanka Verica Barać. Ako se vratimo još malo unazad, setićemo se protesta posle ubedljive i kao suza čiste pobede Aleksandra Vučića na predsedničkim izborima. Tada je Saša Janković izjavio da će pokušati da spase Vučića od sudbine koju je doživeo Čaušesku, odnosno da ga spase streljanja.

Spirala ludila se sigurno neće zaustaviti na Nogovoj pretnji. Nervoza posle svakog sledećeg poraza biće sve veća. Naravno niko od njih nikada neće podneti ostavku i preuzeti odgovornost za vlastitu nesposobnost. Uvek će neko drugo biti kriv i uvek će alibi tražiti na ulici. Ono u šta sam siguran jeste da Srbija više nikad neće biti država haosa, građanskih sukoba i političke nestabilnosti. Za to ćemo se svim srcem boriti!

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here