Mladi Čačanin na tromesečnom programu razmene u Italiji (FOTO)

Boris Kaličanin, učenik iz Čačka, podelio je sa nama prve utiske boravka u Italiji na tromesečnom programu razmene.

- Prošlo je nešto više od mesec dana kako sam stigao u Italiju, pa sam želeo da podelim svoje iskustvo sa vama.

Možda nekog zanima, odakle mi ideja da idem na razmenu, pa ću ukratko ispričati taj deo. Naime, od srednje škole uvek sam voleo život van svakodnevne rutine, nisam želeo da mi dani budu isti, a pritom sam hteo da radim nešto korisno. Stoga sam počeo da volontiram u Kancelariji za mlade u mom Čačku, koja je imala veliki (pozitivan) uticaj na mene. Učestvovao sam u brojnim radionicama, humanitarnim akcijama, sportskim i kulturnim događajima, itd. Između ostalog, učestovao sam na jednoj međunarodnoj razmeni, što je bilo jedno od najboljih iskustava koje sam do tada imao. Međutim, ova razmena je trajala svega par dana. Upravo ovo poslednje je bio okidač zbog kojeg sam se prijavio da idem na učeničku razmenu preko Interkulture. Hteo sam da se odvojim na duži vremenski period od svega što čini moju svakodnevicu i da izađem iz svoje zone konfora i da testiram i unapredim sebe živeći u sredini gde nikoga ne poznajem i gde se sve počinje od nule.

Živim na severu Italiju u gradiću Kolonje (Cologne), koji pripada regionu Lombardiji. Pored roditelja, u porodici imam mlađeg brata koji ima četiri godine. Ovo je prvi put da u porodici imam nekog ko je mlađi od mene! Neko bi pomislio da je otežavajuća okolnost imati mlađeg brata u porodici na razmeni, ali zapravo mnogo se lakše uči jezik, jer obojica učimo istovremeno. S obzirom da se italijansko radno vreme završava prilično kasno, vreme sa porodicom provodim za večerom, gde pričamo o provedenom danu i o budućim planovima, što je još jedan vid vežbanja novog jezika. Takođe, često se posećuju ostali članovi porodice, makar na pola sata da se popije jedan espreso. Italijani jedva čekaju vikend da se odmore od posla i da se opuste negde van svog grada. Svaki vikend sa porodicom posetim neki obližnji grad, jezero ili planinu gde provodimo vreme zajedno.

Ja sam imao tu prednost da imam dobru osnovu italijanskog jezika, pa sam mogao da se sporazumem sa porodicom domaćinom od samog početka. U školi mi je bilo potrebno malo vremena da se naviknem na brzinu predavanja profesora, kao i na činjenicu da časovi u italijanskim školama traju sat vremena. Međutim, već posle dve nedelje sam mogao tečno da pratim nastavu. Profesori su dosta otvoreni prema svojim učenicima i često organizuju vannastavne aktivnosti. Već prvih dana smo obišli obližnje jezero Izeo, gde sam prvi put vozio kajak, što je bilo veoma zanimljivo iskustvo za mene. Takođe sam učestovao na jednoj trci u mom gradu.

Italijani se oduševe kada neki stranac zna njihov jezik, tako da sam se brzo uklopio i društvo me je prihvatilo kao svoga. Pored druženja, od drugova se može naučiti i deo neformalnog govora koji ne možeš čuti od profesora ili roditelja.

Za par dana, svi učenici na razmeni koji su u Lombardiji idu na kamp, gde će se osvrnuti na dosadašnje iskustvo na razmeni.