Za štediše je važna stabilnost banke

U Nedelji štednje, koja počinje od Svetskog dana štednje 31. oktobra, građani koji imaju ušteđevinu opredeljivaće će se kojoj banci da povere svoj novac.

Kako na tržištu više nema visokih kamata za štedne uloge, štediše su u nedoumici čime treba da se rukovode prilikom izbora banke kojoj će poveriti svoj novac.

Po oceni stručnjaka, za klijente banke, pa tako i za štediše, najvažnije je koliko je banka stabilna i pouzdana. Pokazatelji o njenom poslovanju trebalo bi da budu takvi da garantuju da su depoziti klijenata u svakom trenutku obezbeđeni od bilo kakvih rizika i da oni njima mogu da raspolažu kad su im potrebni.

Među značajnim pokazateljima snage jedne banke je njena kapitalna baza, odnosno kakav je odnos sopstvenog kapitala banke u odnosu na neto aktivu. Na kraju prošle godine u bankarskom sektoru Srbije prosečno je udeo ukupnog kapitala u odnosu na neto aktivu bio 19,8 odsto.

U grupi banaka čiji je taj pokazatelj iznad proseka je AIK Banka sa pokazateljem od 29 odsto. Visoke proseke, ali nešto niže, imaju i prve tri banke na bankarskom tržištu, mereno visinom bilansne sume na kraju 2017. godine, a to su Banka Intesa (21 odsto), Komercijalna banka (17 odsto) i Unikredit banka (19 odsto), banke koje zauzimaju najveći deo bankarskog tržišta.

Takođe, značajan pokazatelj snage banke je adekvatnost kapitala, čiji je regulatorni minimum postavljen na nivou od osam odsto, dok je poslednji raspoloživ podatak za prvih pet banaka na domaćem bankarskom tržištu mereno po visini kapitala za AIK Banku 30,5 odsto, Banku Inteza 21,3 odsto, Unikredit banku 19,8 odsto, Komercijalnu banku 29,3 odsto i Rajfajzen banku 20,49 odsto.

Visoka kapitalizovanost banke je dodatna potvrda sigurnosti depozita, i osnove za stabilno dugoročno poslovanje.

Ukupna bilansna suma je takođe važan pokazatelj snage banke, a na kraju prošle godine na tržištu Srbije su razlike među bankama po tom pokazatelju bile orgomne. Među prvih deset banaka po tom pokazatelju su AIK Banka, Banka Inteza, Komercijalna banka, Unikredit banka, Sosijete ženeral, Rajfajzen, Erste, Eurobanka, Poštanska štedionica i Vojvođanska banka.

AIK Banka je imala bilansnu sumu od 1,8 milijardi evra i depozite više od 1,2 milijarde evra. U 2017. godine bilansna suma je uvećana 18,8 odsto, a neto krediti su imali rast od 33 odsto. Ta banka, sa jedne strane, raspolaže visokim iznosom likvidnih sredstava, dok sa druge strane ima kapitalnu osnovu od preko 0,5 milijardi evra, što pruža dodatnu stabilnost poslovanju.

"Za štediše banke je važna stabilnost banke koja se ogleda kroz meru adekvatnosti kapitala, odnosno visinu sopstvenog kapitala, kao i kroz dugoročne razvojne ciljeve banke, merene prevashodno kroz ostvarenu profitabilnost", rekao je profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić.

Naveo je da se po visini sopstvenog kapitala izdvajaju glavni igrači na bankarskom tržištu Srbije – AIK Banka, Banka Inteza, Unikredit banka, Komercijalna banka i Rajfajzen banka.

"Veličinom sopstvenog kapitala banka garantuje stabilnost, dok ukupna bilansna aktiva garantuje prisustvo na određenom tržištu i održivost poslovanja banke u smislu dugoročno postavljenih ciljeva. To znači da banka garantuje stabilnost iz svoje poslovne delatnosti", kazao je Grubišić.

Na kraju prošle godine je po profitu od 102 miliona evra prednjačila AIK Banka, a slede je Banka Inteza, Rajfajzen banka, Komercijalna banka, Unikredit banka, Sosijete ženeral banka, Poštanska štedionica, Erste banka, Eurobanka i Direktna banka.

Grubišić je istakao da se AIK Banka izdvojila po profitabilnosti, čime akcionarima pravda svoje prisustvo na tržištu, ali da su za klijente banke važni pokazatelji profitna stopa, racio prihoda i troškova, odnosno prinos na akcijski kapital i prinos na ukupnu aktivu.

"Sa prinosom na akcijski kapital od 25 odsto prva na listi je AIK Banka, jer je imala dva i po puta bolji rezultat od proseka u bankarskom sektoru koji je na kraju prošle godine bio 10 odsto", rekao je Grubišić.

Ukazao je da je prinos na ukupnu aktivu AIK Banke od 7,5 odsto više nego tri puta bolji od proseka bankarskog sektora od oko dva odsto. Ovaj pokazatelj je i u odnosu na nivo drugih bankarskih tržišta veoma visok.

"Ti odlični pokazatelji AIK Banke potvrđuju da se domaćinski poslovalo, da se efikasno upravljalo troškovima poslovanja i da je učešće operatavnih troškova prema ostvarenom prihodu vrlo nisko. Pored organskog rasta, ta banka je takođe ostvarila značajan profit i kroz neorganski rast, akvizicijom drugih banaka", rekao je Grubišić.

AIK Banka je kroz ulaganja u slovenačku Gorenjsku banku započela širenje poslovnih aktivnosti van tržišta Srbije, odnosno na tržište Evropske unije, u cilju jačanja, rasta i razvoja, odnosno podrške brojnim klijentima koji posluju na ovom tržištu.

Uz stabilne neto kamatne prihode, AIK banka je takođe imala porast nekamatnih prihoda uz održavanje operativnih troškova na relativno niskom nivou čime je dodatno pokazala svoju efikasnost koja je veoma respektivna u odnosu na svetske standarde.