I dogodine bez zapošljavanja u javnom sektoru Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, smatra da iz ove zabrane treba izuzeti lekare, medicinske sestre i inspektore.

Nisu svi delovi javnog sektora u istom položaju (Foto D. žarković)

Taman što se obradovao povećanju plate od sedam odsto, Saša M., službenik u jednom ministarstvu, juče se razočarao kada je čuo da dogodine neće biti primljen u stalni radni odnos. On već tri godine radi na osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, koji mu poslodavac na svakih nekoliko meseci obnavlja iščekujući promenu statusa u – zaposlen na neodređeno vreme.

Dakle, iako će od 1. januara biti povećane plate od pet do 12 odsto u školstvu, zdravstvu, vojsci, policiji, državnoj upravi i javnim preduzećima, restriktivne mere u oblasti zapošljavanja neće biti ukinute. Zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, koja je na snazi već nekoliko godina, biće produžena i na celu 2019. godinu.

Ovo je pre dva dana odlučila Vlada Srbije kada je usvojila Zakon o izmenama i dopunama Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru.

U obrazloženju je navedeno da su smanjenje zarada, zabrana zapošljavanja i racionalizacija broja zaposlenih u javnom sektoru mere koje su najviše doprinele smanjenju rashoda i uspehu fiskalne konsolidacije.

– U izveštaju Evropske komisije za 2017. konstatuje se da je od 2015. broj zaposlenih u javnoj upravi smanjen za više od 29.175 radnika, sa naglaskom da je potrebno nastaviti sa optimizacijom javnog sektora kako bi se ostvario uticaj racionalizacije – piše u obrazloženju ovog zakona.

Mera zabrane prijema u radni odnos u javnom sektoru uvedena je krajem 2013. i do sada je u dogovoru sa MMF-om u više navrata produžavana.

Ipak, to nije značilo i potpunu obustavu zapošljavanja u javnom sektoru, jer su novi kadrovi primani u radni odnos tamo gde se pojavila potreba za tim. Za to je, međutim, bilo potrebno dobro obrazloženje i odobrenje vladine Komisije za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje, u kojoj sede predstavnici ministarstava finansija i državne uprave i lokalne samouprave.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, podržava vladu u merama štednje i smatra da u nekim delovima javnog sektora treba ograničiti zapošljavanje. Ali ističe i da država mora da preuzme rizik i ukine zabranu zapošljavanja tamo gde postoje deficitarna zanimanja.

– Pre svega mislim na zdravstvo. Nedostaju nam lekari i tehničko osoblje. Zabrana zapošljavanja za njih ne treba da važi i treba im dodatno povećati plate. Slično je i sa inspektorima. Prosto, nisu svi jednako važni i nisu svi delovi javnog sektora u istom položaju – kaže Savić.

Fiskalni savet nedavno je izašao sa preporukom da se tokom 2019. mora kontrolisano izaći iz mere zabrane zapošljavanja, jer već postoji ozbiljan manjak zaposlenih u ključnim oblastima opšte države.

– Stihijski pristup smanjivanju broja zaposlenih stavio je u nezavidan položaj neke važne segmente društva. Zdravstvo ima najupečatljiviji manjak kadra: prema poslednjim podacima, ima čak 3.000 ljudi manje nego što je predviđeno Uredbom o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru. Procenjuje se da u Kliničkom centru Srbije postoji manjak od 15 odsto zaposlenih (skoro 1.000 ljudi) – navodi Fiskalni savet u analizi „Fiskalna kretanja u 2018. i preporuke za 2019”.

Prema oceni autora ove analize, državnu administraciju (ministarstva i druge organe) takođe karakteriše manjak zaposlenih. Poreskoj upravi nedostaje oko 500 poreskih inspektora, a slične probleme imaju i druge inspekcijske službe (tržišna, sanitarna, budžetska, prosvetna), budući da im po važećim sistematizacijama nedostaje najmanje 300 ljudi.

Ovo stručno telo navodi da procesom fiskalne konsolidacije nametnuti okvir (zabrana zapošljavanja) traje predugo. Ukupan broj zaposlenih jeste smanjen u poslednjih pet godina, mada u manjoj meri nego što se na prvi pogled čini.

Prema računici Fiskalnog saveta broj zaposlenih (po svim osnovama) u 2018. je za oko 18.000 manji nego pet godina ranije. Ukupan broj stalno zaposlenih (na neodređeno) u državnom sektoru kontinuirano je opadao – u periodu od decembra 2013. do sredine 2018. za čak 37.000 ljudi – ali je različitim ugovorima (na određeno i van radnog odnosa) dodatno angažovano 19.000 ljudi.

Srbija se prema ukupnom broju zaposlenih trenutno nalazi čak i ispod proseka CIE (i ispod većine pojedinačnih zemalja, izuzev Makedonije i Bugarske), jer u državnom sektoru Srbije radi manje od sedam zaposlenih na 100 stanovnika – prosek u drugim zemljama je gotovo osam radnika.

– Zabrana zapošljavanja dovela je do neselektivnog odliva kadrova iz državnog sektora – onih koji su višak, ali i potrebnih visokokvalifikovanih radnika kojih već sada nema dovoljno – upozorava Fiskalni savet.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here