Dočekala nas je ispred televizijskog studija u kojem redovno saopštava najvažnije vesti. Sa širokim osmehom. Na malim ekranima je, kako priroda posla i njena posvećenost nalažu, daleko ozbiljnija. Na malim ekranima se i ne vidi sve ono što se dešava iza kulisa “Vesti” i “Telemastera” koje vodi Marija Vasiljević.

foto: Snežana Krstić/RAS Srbija

Sa voditeljkom smo prošetali od šminkerice do njenog radnog mesta. Marija kaže da šminkanje pred svaku emisiju traje najduže 15 minuta. Šminkerki Jovani najčešće i ne treba više vremena, a kada se u njenu stolicu sedne u pet sati ujutru, dešava se da i nema više vremena.

“Posao zahteva da izgledate pristojno. Postoje kodeksi oblačenja, pravila vezana za izgled kose, noktiju i ona moraju da se ispoštuju. Znate, ima dana kada ne želite ni pidžamu da obučete, a kamoli nešto drugo, pa ponekad može da bude opterećujuće, ali kada uđete u taj svet, naviknete se”, priča nam Marija koja jedino nije pristala da skrati kosu. Kaže, biće dana i za to.

Vizuelni utisak koji ostavljaju TV lica je veoma važan, ali je još bitnije šta govore. Marijin prioritet je da vesti saopštava pravovremeno i objektivno.

“Nismo nikada brzopleti. Trudimo se da vesti pažljivo sagledamo pre nego što ih saopštimo gledaocima, da bude i političkih, ali i društvenih i kulturnih tema. Naše emisije su pravo mesto za sve one koji žele da se informišu o dešavanjima u Beogradu i Srbiji”, dodaje Marija koja i jednominutne “Vesti” i jednočasovni “Telemaster” vodi uživo.

foto: Snežana Krstić/RAS Srbija

“Iza svakog emitovanja dnevnika stoji veliki trud. Oni koji rade na televiziji znaju koliko je samo minut uživo programa dugačak, a kamoli sat vremena “, ističe voditeljka koja se u poslu rukovodi principima: “novinarstvo je timski rad” i “za uspeh je potreban rad i ljubav prema onome čime se bavite”.

“Kamera, ide”

Iz šminkernice smo se uputili u televizijski studio, gde je Marija, kako kaže, “svoj na svome”.

“Fakultet političkih nauka sam upisala nakon gimnazije koju sam završila u rodnom Čačku. Odabrala sam FPN kako bih stekla što šire opšte obrazovanje i zato što u to vreme nisam mogla da odlučim čime želim da se bavim. Dok sam studirala novinarstvo, prepoznala sam sebe u informativi. Shvatila sam da mi to najbolje leži. Podjednako su me privlačili televizijsko i štampano novinarstvo, a onda sam se prijavila na konkurs televizije “Hepi” gde su videli moju želju da radim informativne emisije i pokazalo se da mi to najbolje “paše”. Oprobala sam se i u drugim vrstama programa, poput reportaža i jutarnjih programa, ali je ovo moje prirodno stanište”, kaže nam kroz osmeh Marija koju na stolu čekaju spremne vesti.

Ono šo se gledaocima saopšti za 60 sekundi, priprema se daleko duže.

“Jurnjava, gledate na sat, pojave se nove vesti, pa morate da ažurirate sadržaj, ponekad i za vreme dnevnika. Pripreme su nekad i veoma turbulentne, posebno leti kada je sezona godišnjih odmora. Radim tada i dva posla istovremeno, pa i dok sam u studiju, pomažem urednicima”, otkriva nam Marija.

foto: Snežana Krstić/RAS Srbija

Ali kao što je napomenula, ta jurnjava za vestima uđe u krv, pa ume i da nedostaje dok ste na odmoru.

“U studiju je neka posebna energija koja se ne može opisati. Energija kada ste ispred kamera, dok u režiji odbrojavaju sekunde… To su sve čari uživo programa kakvih nema u drugim emisijama i postanete zavisni od toga”.

Na licu mesta smo se uverili da je mesto ispred kamera zaista Marijino prirodno stanište. Pred objektiv staje bez treme, ali sa mnogo uzbuđenja baš kao kada se prvi put obratila gledaocima.

“Sećam se da sam bila srećna jer sam dobila priliku da se pokažem u najboljem svetlu, da pokažem ono što osećam da mogu da radim”, poručuje.

Momenti koje ne zaboravlja

Kada je pre dve godine prvi put ušetala u redakciju, bila je najmlađi član ekipe. Starije kolege su se prema njoj ponašale kao prema svom detetu. Danas hvale Marijin rad i govore joj da je odlična u svom poslu. Veoma ceni i njihove dobronamerne kritike. Hvale je i gledaoci, a ona, koja nije “ni gorda ni lažo skromna”, kaže:

“Imam dosta da radim, da naučim. Ovo mi je prvi posao i smatram da sam tek na početku, a s obzirom da dolazim iz malog grada gde se govori drugačijim ankcentom, morala sam da vežbam i dikciju. Mislim da uvek može bolje i trudim se da svakog dana budem bolja i da pokažem šta zaista umem”.

foto: Snežana Krstić/RAS Srbija

U rodnom Čačku se već “pročulo” da neko iz njihovog grada radi na televiziji. Kako nam Marija kaže, takva vest se slavi u njenom kraju.

Sa velikom pažnjom je iza malih ekrana u Čačku gleda i porodica. I kao uvek, podržava.

“Veoma mi znači njihova podrška, posebno mamino mišljenje koja je surovi sudija (smeh). Porodica je stub svega, od nje zavisi i kako ćemo se ponašati sa drugim ljudima. Porodici mi je dala jak vetar u leđa kada sam započinjala život u Beogradu gde sam evo već sedam godina”, priča Marija.

A kroz dve godine posla iskristalisali su se oni najsmešniji i najtužniji momenti.

“Dešavalo se da nam golub uleti u studio dok traju vesti, a da ni sam ne zna kako (smeh). Nekad se smejemo pre samog uključenja u program, i onda se tokom emisije trudim da mislim na nešto tužno, a najčešće na nešto ozbiljno, kako se ne bih smejala. Bilo je i tužnih trenutaka. Najtužniji momenat se desio kada je preminuo naš glumac Dragoljub Mitić Đoša. Dan pre njegove smrti smo se sreli i pričali u hodniku, a ujutru sam ja morala da saopštim vest da je umro”.

Uzori i planovi

Svačiju karijeru u manjoj ili većoj meri odrede uzori. Marijin je Jovana Grgurević koja uređuje “Jutarnji program” i vodi emisiju “Posle ručka” na televiziji “Hepi”. Jovana koja je radila i u informativnim redakcijama, novinarstvom se bavi 20 godina.

Mlada voditeljka bi volela da u budućnosti vodi autorsku emisiju.

“Zanima me psihologija, ljudski mozak koji je velika misterija. Ali ću se u budućnosti svakako baviti i informativom”, poručuje.

Sa Marijom smo se pozdravili onako kako nas je i dočekala, sa osmehom.

Do sledećeg izdanja “Vesti” i “Telemastera”.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here