Oduvek smo govorili o lažnom patriotizmu i foliranju Boška Obradovića, ali čini se da je on kao nikada do sada pokazao svoje pravo lice.
Kao neko ko je najveći klevetnik na politickoj sceni Srbije, čovek sklon da političke protivnike, ali i (trenutne) saradnike naziva kriminalcima i mafijašima, Obradović je tužio svog kolegu narodnog poslanika Marka Parezanovića za nanošenje duševnog bola. Tom prilikom Obradović je za pravnog zastupnika angažovao Vladimira Todorića, advokata Dragana Đilasa i bivšeg funkcionera DS-a.
Vladmir Todorić u svom političkom delovanju, između ostalog, poznat je i po izjavi da je Srbija počinila genocid u Srebrenici. Ali, velikom patrioti Obradoviću ne smeta da sa njim blisko sarađuje u Savezu za Srbiju i uzme ga za ličnog ravnog zastupnika. Nijednog drugog advokata nije mogao da nađe Obradović, nego baš advokata Dragana Đilasa i političara koji smatra da je Srbija počinila genocid.
I mogli bi smo još puno ovakvih primera da navedemo, ali se postavlja pitanje da li vredi trošiti reči na folirante, lažove i manipulatore kao što je Boško Obradović. Ako je nekad i bio čovek koji je mario za tradiciju, religiju, istoriju svoje zemlje, sve to je očigledno davno nestalo. Ostala je samo gramziva potreba za samoljubljem, luksuzom, ličnim ambicijama za koje se bori ekstremno i po svaku cenu, svakodnevno vređajući i omalovažavajući sve koji misle suprotno i koji ne žele da podrže njegovu politiku. A to nije hrišćanski, nimalo.
Informativna služba SNS Čačak
Zar nije moguće da se ti političar takmiče oko toga ko će nešto dobro da uradi za one koji im ukazuju poverenje, nego se samo pljuju medjusobno i gađaju sopstvenim izmetom i ko će dalje da pljune i smrdljiviji ispljuvak. Niti jedan političan nije ostao čistog obraza, i svi ste nam dozlogrdili!