Međubankarske naknade za platne kartice od danas su smanjene sa 2,2 odsto, koliko su maksimalno naplaćivale pojedine banke, na 0,5 i 0,6 odsto. Tako će banke, i to po novom zakonu, morati da spuste naknade i do četiri puta. Konkretno, to se odnosi na provizije koje banke naplaćuju od trgovaca kada se njihova roba plaća karticom.

Smanjenje međubankarskih naknada je posledica primene Zakona o međubankarskim naknadama koji je usvojen letos, ali veći deo odredbi ovog zakona stupa na snagu 17. decembra ove godine. Tako je predviđeno da se međubankarske naknade ograniče na 0,5 odsto za platne i 0,6 odsto za kreditne kartice u narednih šest meseci. Nakon, toga, od polovine juna 2019. godine, ove naknade biće limitirane na 0,2 i 0,3 odsto.

foto: Promo/RAS Srbija

Naknade se tiču samo odnosa banaka i trgovina

Ono što je ključno kod primene novih provizija je odgovor na pitanje – da li potrošači sada mogu da očekuju pojeftinjenja robe u prodavnicama s obzirom na to da su trgovci ove visoke naknade “prebacivali” na kupce jer su ih nadoknađivali povećanjem cena.

Sami trgovci ne vide prostor za bilo kakva pojeftinjenja zbog smanjenja ovih naknada. Predstavnici velikih trgovinskih lanaca koji posluju na tržištu Srbije ističu da potrošači plaćaju robu karticama, ali i kešom, pa je nemoguće praviti bilo kakve proračune na ovu temu. Kako navode, ove naknade se tiču isključivo odnosa između banaka i trgovina, odnosno korišćenja POS terminala i nemaju mnogo dodira sa potrošačima. Prema njihovim rečima, nema razloga za bilo kakve korekcije cena.

Ima razloga, ali nema volje

Predsednica Centra za edukaciju i zaštitu potrošača Vera Vida takođe naglašava da nije realno da će doći do pojeftinjenja.

– Iz našeg dosadašnjeg iskustva i rada sa trgovcima i potrošačima kad god su se na višem nivou smanjivale cene, kao što je slučaj i sa naftom, to se nikada nije odražavalo kod nas u prodaji. Trgovci nikada to nisu u toj meri preneli. S druge strane, kada imamo obrnut slučaj, a to je skok cena, to se bez problema odrazi i na naše tržište – navodi Vida.

Ona kaže da će i u ovom slučaju cene ostati iste. Na pitanje da li ima prostora da se cene spuste ona tvrdi da za to apsolutno ima razloga, ali ne i volje.

– Ako se trgovcima smanjuje neka naknada koju plaćaju, logično je da se otvara prostor da ono što oni prodaju za isto toliko pojeftini. Zašto bi roba u čiju cenu su ukalkulisali više iznose naknada, nakon njihovog smanjenja, isto koštala. Valjda je logično i da ona pojeftini – objašnjava Vida.

Opet preko leđa potrošača

Da su ceh visokih međubankarskih naknada plaćali potrošači naglasila je i guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković kada je, pre šest meseci, obrazlagala donošenje novog zakona.

– Kada u prodavnici plaćamo račun karticom, banka koja je postavila POS terminal za prijem kartica kod tog trgovca plaća tzv. međubankarsku naknadu banci koja je izdala karticu potrošaču. U praksi, banka primalac prevaljuje tu naknadu na trgovce, preko trgovačke naknade, koji taj trošak ugrađuju u cenu robe i usluga. Tako da u konačnom ishodu, ceh plaćaju potrošači – rekla je Tabaković.

Očigledno da će i nakon smanjenja visokih naknada taj ceh ostati u amanet potrošačima.

NBS očekuje pozitivne efekte primene zakona

Centralna banka Srbije je danas naglasila da se očekuje da će društvo u celosti osetiti pozitivne efekte primene Zakona kojim se definišu niže međubankarske naknade, odnosno da će se njegovi pozitivni efekti preneti do krajnjeg potrošača.

– Sa trenutno prosečnih jedan odsto, Zakonom se međubankarske naknade ograničavaju na nivo na kome su u zemljama Evropske unije, odnosno na 0,2 odsto za transakcije debitnim karticama i 0,3 odsto za transakcije kreditnim karticama, sa prelaznim periodom od šest meseci, od 17. decembra 2018. godine do 17. juna 2019. godine, kada su međubankarske naknade ograničene na maksimalnih 0,5 odsto za debitne i 0,6 odsto za kreditne kartice – kažu u NBS.

Oni napominju da treba imati u vidu da zakonska rešenja prvenstveno štite interese malih trgovaca, zanatlija i malih radnji koji imaju slabiju pregovaračku poziciju u odnosu sa bankama u pogledu troškova prihvatanja platnih kartica koji su im nametnuti, čime su destimulisani da omoguće plaćanja platnim karticama na svojim prodajnim mestima, pa prihvataju samo plaćanja gotovinom.

– Ograničavanjem međubankarskih naknada trgovcima se otvara mogućnost da postavljanjem POS terminala pod povoljnijim uslovima privuku nove potrošače i bolje se pozicioniraju na tržištu – ističu u NBS.

Nema više zbirnih naknada za sve kartice

Takođe, počevši od danas, u primeni je i pravilo o razdvajanju naknada, prema kome su banke prihvatioci dužne da, umesto zbirnih naknada za sve kartice, trgovcima ponude trgovačke naknade pojedinačno za različite brendove i različite vrste kartica, koje se na tržištu značajno razlikuju.

– Isto tako, banke prihvatioci imaju obavezu da trgovcima nakon izvršenih transakcija dostave informacije o naplaćenoj trgovačkoj naknadi, i to sa posebno prikazanim troškovima međubankarske naknade i naknada kartičnog sistema. Na osnovu navedenog, trgovci će imati uvid u osnovne komponente trgovačke naknade, troškove međubankarske naknade, naknade kartičnog sistema i marginu banke i moći će da se upoznaju s tim koje kartice im generišu više troškove. Trgovci će moći da analiziraju raspoložive podatke i iskoriste ih za pregovore s bankom o snižavanju trgovačke naknade – objašnjavaju u centralnoj banci.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here