U nešto više od šest godina rada javnih izvršitelja u Srbiji postupano je u 2,8 miliona predmeta, a rešeno je više od polovine, saopštila je Komora javnih izvršitelja.

foto: N1

“Izvršenje se najčešće sprovodilo prenosom novčanih potraživanja, prenosom zarade, sredstava na računu banke, prodajem finansijskih instrumenata izvršnog dužnika i udela u privrednim društvima, što je bilo 77 odsto ukupno sprovedenih postupaka o izvršenju”, rekla je na konferenciji za novinare predsednica Komore javnih izvršitelja Aleksandra Trešnjev.

Ona je dodala da se izvršenje u 21 odsto slučajeva sprovodilo prodajom pokretne imovine, dok je prodajom nekretnina završen jedan procenat izvršenja, pa je tako u 2017. godini bilo 3.736 prodaja nepokretnosti.

“Još manji procenat su postupci u kojima je došlo do prinudnog iseljavanja izvršnih dužnika iz nepokretnosti, iako takvi slučajevi poslednjih meseci dobijaju veliku pažnju u medija”, rekla je Trešnjev.

Ona je navela da javni izvršitelj nema nikakvo ovlašćenja da preispituje sudsku odluku, već je u obavezi da je izvrši.

“Sudski izvršitelj ne naplaćuje potraživanje za sebe, već to čini za pravosudni sistem Srbije, kako bi naplatio potraživanje poveriocu koje je priznato po zakonu i sudskoj odluci”, kazala je Trešnjev.

Kako je dodala, postupak sprovođenja izvršenja je tehničkog karaktera i nije izvorno deo sudske nadležnosti, jer su u njemu više ne odlučuje o postojanju prava, odnosno da li neko pravo pripada izvršnom poveriocu ili dužniku, jer je o tome odlučeno u parničnom postupku.

“Niko od nas nema diskreciono ovlašćenje da odlučuje da li je neki izvršni dužnik u lošijoj ili boljoj materijalnoj situaciji, to je obaveza drugih državnih organa”, navela je Teršnjev i dodala kako istraživanja pokazuju da se postupak prinudnog izvršenja pokreće u pet odsto slučajeva.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here