Sve o predstojećim izborima 2020: Procedure, rokovi, pravila...

Građani Srbije na izbore će izaći 26. aprila, a istog dana biće održani i lokalni i parlamentarni izbori, potvrdio je u nedelju generalni sekretar predsednika Srbije Nikola Selaković. Prema pisanju Novosti, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izbore će raspisati 6. marta, kada bi trebalo da bude raspušten i parlament. Prema Ustavu Republike Srbije, što se procedure tiče sledeći korak je da premijerka Ana Brnabić donese odluku, uputi obrazložen predlog za raspuštanje parlamenta ili da podnese ostavku, čime bi se stvorili uslovi da predsednik Republike Aleksandar Vučić i zvanično raspiše izbore. Ustav Srbije propisuje da mandat vladi prestaje pre isteka vremena na koje je izabrana izglasavanjem nepoverenja, raspuštanjem Narodne skupštine, ostavkom predsednika Vlade i u drugim slučajevima utvrđenim Ustavom. Najčešći scenario do sada kada su u pitanju vanredni parlamentarni izbori bili su raspuštanje parlamenta ili ostavka premijera. Prema kalendaru, Vučić će raspisati izbore 6. marta, kada bi trebalo da bude raspušten i parlament, a od tada počinju da teku izborne radnje, sve do 26. aprila, kada će građani izaći na birališta. Predizborna utakmica, u tom slučaju, trajaće 50 dana, pišu Novosti. Vlada kojoj je prestao mandat može da obavlja samo poslove određene zakonom, do izbora nove Vlade, odnosno samo tekuće poslove, a parlamentu ne može predlagati zakone, niti donositi propise, izuzev ako je njihovo donošenje vezano za zakonski rok ili to nalažu potrebe države, interesi odbrane ili prirodna, privredna ili tehnička nesreća. Ona ne može postavljati državne službenike na položaj u organima državne uprave, a pri vršenju osnivačkih prava Srbije može jedino da imenuje ili da saglasnost na imenovanje vršioca dužnosti direktora i članova upravnog i nadzornog odbora. Prema Ustavu Srbije, parlamentarne izbore raspisuje predsednik države, a tom odlukom se određuje dan održavanja izbora i od kada počinju da teku rokovi za izborne radnje. Prema Zakonu o izboru narodnih poslanika, od dana raspisivanja do dana održavanja izbora ne može proteći manje od 45, ni više od 60 dana. Po raspisivanju izbora sledi prijavljivanje stranaka za izbornu trku i podnošenje izbornih lista, kao i izborna kampanja. Stranke koje budu zainteresovane za nastup na izborima imaju rok da izborne liste Republičkoj izbornoj komisiji dostave najkasnije 15 dana pre dana održavanja izbora, a RIK ih proglašava odmah po prijemu ili najkasnije 24 sata od prijema liste. Kandidate mogu predlagati registrovane političke stranke, koalicije i druge političke organizacije, posebno ili zajedno, kao i grupe građana, a izborna lista je potvrđena ukoliko je potpisima podrži najmanje 10.000 birača. Koje stranke sigurno izlaze na izbore? Srpska napredna stranka i SPS, kao i ostali članovi vladajuće koalicije sigurno izlaze na izbore, što su u više navrata i njihovi lideti poručivali. Prvi opozicioni savez koji je najavio izlazak na izbore bio je SPAS - Srpski patriotski savez na čijem čelu se nalazi Aleksandar Šapić, predsednik opštine Novi Beograd. Njemu se u međuvremenu se pridružila i Zdrava Srbija, Milana Stamatovića, ali je Šapić nedavno saopštio da će na izbore ipak izaći samostalno. Na predstojećim izborima učestovaće i Srpska radikalna stranka, ali i novoformirana stranka Miše Vacića. Lider Libreralno demokratske partije Čedomir Jovanović saopštio je da će na predstojeće parlamentarne izbore ta stranka izaći u okviru pokreta "Zvono a ne stranke". On je ranije rekao da je postigao dogovor s Nikolom Samardžićem i pokretom "Glas", s koalicijom Tolerancija koja okuplja grupu manjinskih stranaka, s mladim liderima poput Aleksandra Simurdića, Ivana Ðurića, Naima Beširija i nizom udruženja. Učešće na izborima potvrdili su ranije i Liga socijaldemokrata Vojvodine Nenada Čanka, Stranka moderne Srbije (SMS) i Zelena stranka. Udruženje "Jedan od pet miliona", prošle nedelje je saopštilo da će učestvovati na izborima na proleće, a odluku je saopštila jedna od članica udruženja Valentina Reković na konferenciji za novinare. Koje stranke još nisu odlučile? Nova stranka Zorana Živkovića će svoju odluku saopštiti 24 sata po raspisivanju izbora, a kako je izjavio nedavno, "trenutno raspoloženje u stranci je takvo da je 95 odsto članstva za borbu". Nešto slično je istakao i Miloš Jovanović, predsednik Demokratske stranke Srbije, koji je osnovao pokret "Metla 2020. godine", i koji je poručio da će sačekati da izbori budu raspisani. Ko sigurno bojkotuje parlamentarne izbore? Odluku o bojkotu izbora prvo je doneo Savez za Srbiju, čije su stožerne stranke Demokratska stranka, Dveri, Narodna stranka Vuka Jeremića ali i Stranka slobode i pravde Dragana Đilasa. Oni su odluku o bojkotu doneli sredinom septembra 2019. godine. U januaru je istu odluku doneo i PSG, a bojkotu su se pridružili i pokret "Dosta je Bilo", Saše Radulovića, te inicijativa "Ne davimo Beograd". Bojkotu izbora nedavno se pridružio i Luka Maksimović, poznatiji i kao Ljubiša Preletačević Beli, koji je zauzeo treće mesto na predsedničkim izborima 2017. godine. U beogradskoj Kombank dvorani u subotu je održan prvi zajednički skup opozicionih stranaka koje ne učestvuju na izborima, na kojem je usvojena deklaracija i ozvaničen početak kampanje bojkota. Na skupu u organiziji Saveza za Srbiju obratili su se Dragan Ðilas, Boško Obradović, Vuk Jeremić, Sergej Trifunović, Janko Veselinović. U Deklaraciji o bojkotu se navodi da će se svaki pokušaj formiranja vlasti na osnovu rezultata "lažnih" izbora, kako navode, smatrati aktom rušenja ustavnog poretka, te da će takvu vlast smatrati nelegitimnom i protiv nje će se boriti svim vrstama otpora i građanske neposlušnosti. Potpisnici se obavezuju da će nastaviti borbu za slobodne medije i poštene izbore svim raspoloživim, legalnim sredstvima. U tom smislu, kažu da će nastaviti saradnju sa svim organizacijama i pojedincima koji imaju isti cilj, kao i razgovore sa predstavnicima EU, zemalja izvan Unije i organizacija koje podržavaju demokratske vrednosti. Izbornu kampanju pratiće i priča koliko ljudi treba da izađe na izbore da bi se moglo reći da je bojkot uspešan. Prema ocenama analitičara i istraživača javnog mnjenja, očekuje se da na birališta izađe oko 50 odsto glasača. Ta brojke ne odstupa mnogo od prethodnih izbora u poslednjih deset godina, kada se izjašnjavalo oko 55 odsto ljudi. Iako je u birački spisak upisano oko 6,7 miliona imena, veruje se da je onih koji zaista mogu da glasaju ima između 4,8 i 5,7 miliona.