Predstavljena knjiga o Svetom Vaznesenju

„Manastir Sveto Vaznesenje”, monografija objavljena kao sopstveno izdanje sa blagoslovom Episkopa žičkog Justina i finansijskom podrškom Grada Čačka, predstavljena je brojnoj publici u utorak, 18. februara u Velikoj sali Biblioteke. Knjiga koju je žiri za dodelu Nagrade „Danica Marković” u okviru manifestacije „Štampana reč 2019” posebno pohvalio nakon pregledanja kompletne prošlogodišnje čačanske izdavačke produkcije predstavljena je u organizaciji Udruženja „Irmos” i Gradske biblioteke „Vladislav Petković Dis”. U promociji su učestvovali Jelena Kužetić, priređivač i dizajner, dr Vladimir Dimitrijević, prof. književnosti, arhimandrit Timotej (Milivojević), Ana Ranđić, voditelj i „Čalgija”, muzički sastav iz Beograda. Knjiga „Manastir Sveto Vaznesenje” posvećena je manastiru Baznesenju koji se nalazi na padinama Ovčara, u jednoj od najživopisnijih klisura u Srbiji, Ovčarsko-kablarskoj klisuri. Manastir se prvi put pominje u turskom popisu iz 1525. godine, u ataru sela Međuvršja pod imenom „manastir Drobnjak”, ali verovatno datira iz 14. veka.  I kao ostale svetinje Srpske Svete Gore, Vaznesenje je u više navrata razarano i građeno, sve do poslednje obnove koju je preduzeo Sveti vladika Nikolaj Velimirović. U priču o Vaznesenju Gospodnjem i manastiru tome posvećenom, publiku je, u ulozi voditelja, uvela Ana Ranđić, prof. čačanske Gimnazije. Citatima iz „Knjige propovjednikove” nadahnuto je otvorila veče podsećajući da postoji „vreme kada se baca kamenje i vreme kada se kamenje skuplja, vreme kada se ruši i vreme kada se gradi i da se ono prepoznaje u svim čovekovim duhovnim ili materijalnim građevinama. Tako je razbacano i nanovo skupljeno kamenje znamenje Srpske Svete Gore i manastira Sveto Vaznesenje”, dodala je ona. Knjigu je priredila Jelena Kužetić, grafički dizajner iz Beograda. Ona je rekla da se raduje što je monografija objavljena, jer je ona rezultat višegodišnjeg istraživanja. „Knjiga se razvijala kao i manastir, a objavljena je kada Vaznesenje doživljava svoj procvat i to u godini jubileja – 495 godina od osnivanja i 450 godina Četvorojevanđenja. Srce mi je puno što mi je dato da budem deo svega toga.” O knjizi je govorio dr Vladimir Dimitrijević, profesor čačanske Gimnazije. On se posebno osvrnuo na jedan istorijski period manastira Vaznesenja na Ovčaru i njegovog nekadašnjeg duhovnika – jeromonaha o. Sava (Ćirovića) kome je i u monografiji posvećeno jedno poglavlje. Arhimandrit Timotej (Milivojević), iguman manastira i autor Uvodnog slova govorio je o ulozi Crkve kroz istoriju, ali i danas. „Crkva je uvek bila u narodu, jer Crkva jeste narod. Crkva se ne meša u politiku, već se brine o svom narodu, a narod očekuje da čuje glas svojih pastira”, rekao je on. Arhimandrit je dodao da su veliki udeo u podizanju manastira imali monasi sinaiti-isihasti, koji su došli sa Sinajske Gore u Egiptu, jednog od najznačajnijih duhovnih centara hrišćanske vaseljene. O srpskim vezama sa Sinajem i o vremenu kada su sinaisti došli u naše krajeve i „počeli nebo da grle”, iguman Timotej je zapisao u pesmi „U vreme ono” koju je izveo gost Asim Sarvan (grupa „S vremena na vreme”). U muzičkom delu programa nastupio je i sastav „Čalgija” iz Beograda koji je izveo više izvornih narodnih pesama iz Makedonije, Crne Gore, Srbije itd. Na repertoaru su se našle pesme „Eleno kerko”, „Milica jedna u majke”, „Simbil cveće”, „Udaralo momče u tamburu” i druge.