Roditelji ne znaju kako da izađu na kraj s decom, u čemu greše

Zbog toga su prestali da se sukobljavaju i pokušavaju da im dete "raste bez toga", a da li je to dobro? Gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, pedagog Vesna Laković je rekla da se roditelji sve češće obraćaju iz razloga što ne znaju kako da reše konflikte sa svojom decom. "Imam utisak da se u današnje vreme na konflikt posmatra kao na nešto što je loše i roditelji ne žele da pribegavaju fizičkom kažnjavanju, a sa druge strane ne znaju da preuzmu vođstvo u rešavanju konflikta", ističe Lakovićeva. Navodeći o kojim konfliktima se najčešće radi, Lakovićeva kaže da su negde u pitanju manje nesuglasice, a negde je u pitanju temperament deteta sa kojim nekada roditelj ne zna kako da izađe na kraj.

Sukobi u školama, konflikti među braćom i sestrama

Nekada su, kaže Lakovićeva, sukobi u školama, konflikti među braćom i sestrama, a roditelji ne znaju da li treba da intervenišu ili ne. "Odrasli često ne znaju da li treba da intervenišu u sukobima koji se dešavaju i među decom", ukazuje Lakovićeva. Ona je u tom slučaju kako kaže kao medijator između roditelja i deteta, jer je važno da odrasli osveste sebe da rade na ličnom razvoju. "Treba da radimo na tome kako se odnosimo prema konfliktima, kako posmatramo sukobe jer ih često posmatramo kao nešto što je nužno loše a u stvari sukobi su vrlo često prilika da međusobno rastemo i razvijamo se u tom nekom odnosu", rekla je Lakovićeva. Govoreći o tome kada su deca najbuntovnija, Lakovićeva kaže da nema nekog posebnog uzrasnog pravila – definitivno jeste tinejdžerski period najaktivniji – da se negde odvajaju od roditelja pa im roditeljsko mišljenje nije toliko važno već grupe u kojoj se nalaze. Smatra da deca žele da sarađuju sa odraslima, naročito u mlađim uzrastima a samo nekada sarađuju sa nečim što možda u porodičnom kontekstu nije vidiljivo na prvu loptu.

Različiti razlozi nesuglasica

Razlozi nesuglasica su različiti u porodičnom okruženju – vrlo često u pubertetskom periodu jeste ugrožavanje samostalnosti, potreba za slobodom, tako da postoje brojni razlozi a sukobi vrlo često dolaze zbog dečjeg neinteresovanja za školski uspeh – a roditeljima je to važno. Lakovićeva kaže da deca rastu u drugom vremenu koje je za nas možda čudno, drugačije ili ga smatramo gorim od vremena u kom smo mi rasli. "Ali mislim da to nije toliko bitno koliko da roditelji upoznaju svoje dete i da grade zajednički odnos sa svojim detetom, tako da današnje vreme je zbog tableta, telefona, interneta malo drugačije od onoga našta smo navikli, ali treba da budmo svesni toga da je to kontrkst u kome deca rastu i da mi rastemo sa vremenom u kome smo", kaže pedagog. Posledice mogu biti kasnije u nekim drugim vršnjačkim odnosima, po mentalno zdravlje deteta, a može da utuče na razvoj depresije – posledice utiču na detetovu dalju izgradnju odnosa u svojim budućim bliskim odnosima, smatra ona. Govoreći o rizičnom periodu, kaže da je možda predškolski period, roditelji se javljaju jer se dete priprema za školu, pa su osetljivi i deca i roditelji. Govoreći o konfliktu šestogodišnjeg deteta i roditelja, kaže da postoje velika očekivanja od dece, i ukoliko nisu na zadovoljavajućem nivou, roditelji očekuju da dete zna da čita i ona mogu da nastanu sukobi u tom periodu. Vesna Laković će u martu okupiti međunarodne i domaće eksperte i organizovati panel diskusiju, dvodnevnu obuku, i radionice iz oblasti rešavanja konflikata.