Koliko je ekonomija Evrope pogođena korona virusom? Da li bi neke zemlje mogle i da profitiraju?

Ekonomska kriza izazvana pandemijom korona virusa u centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi će, u najoptimističnijem scenariju, umanjiti privrede pojedinačnih država za 3 do 5 odsto, ali bi u velikom broju zemalja mogla da bude još gora. U pesimističnijem scenariju, kontrakcija pojedinačnih ekonomija bi mogla da iznosi i čitavih 10 procenata, navodi se u poslednjoj analizi Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (WIIW), a prenosi Nova ekonomija. Pozitivan scenario podrazumeva brzo sprečavanje širenja virusa, početak masovnog testiranja populacije i veliki, koordinisan paket mera na celom kontinentu, dok bi negativna situacija podrazumevala gubitak mogućnosti za spoljno finansiranje ili kolaps zdravstvenih sistema, što bi izazvalo oštre mere štednje. Pojedine države su u najvećem riziku od negativnog scenarija, konkretno Moldavija, baltičke zemlje i Ukrajina, dok bi Zapadni Balkan, Turska i države članice EU u centralnoj Evropi mogle bolje da podnesu krizu. WIIW ocenjuje da će ekonomska kriza trajati između dva i tri meseca, nakon čega će postepeno popuštati. Ključni indikatori za izbegavanje krize predstavljaće individualni kapaciteti državnih zdravstvenih sistema, prostor za fiskalne ustupke, kao i drugi makroekonomski faktori. S druge strane, kriza će u zemljama regiona verovatno izazvati dramatičan pomak ka digitalizaciji ekonomije, zbog čega na duže staze mogu i da profitiraju. “Poznato je da Estonija vodi u tom pogledu zato što se dobro poredi sa zapadnoevropskim predvodnicima. I druge baltičke države i Slovenija takođe imaju prilično dobre rezultate (u oblasti digitalizacije). Interesantno je da Rusija i Kazahstan imaju relativno dobre rezultate po standardima regiona, a čini se da je zapadni Balkan u ovoj oblasti naročito slab”, zaključuje se u analizi.